Сетија се

*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.

    Сврну куде Раде брицу да се почишам, а оно ко и обично: гужва - шес човека чекају ред за шишање. Већ се беше набрало близу пладне, а он још неје имаја слободно да доручкује. Пошто смо си другари, предложи ми он да идем до пекару "Пека" па да купим нешто за једење за обојицу, таман ће се и гужва можда малко смањи. Ја већ бео доручкуваја ал два једења се никад несу свађала (још па кад је ћелепур). Продужим ја до пекару, кад тамо гужва још поголема. Ко да цела Грделица неје месила леб и баницу. Сви гладни, ћушкају се куј ће пре да узне бурек, леб  или неко пециво, Ја стадо у ред да стрпљиво чекам два бурека. У тај ма наиђе једна госпођа (неје из нашо место) и питује куде је на Раде брицу локал. Ја гу погледа, одмери гу од пету до перчин, види се да је културна, педантна, права дама, И убава да вуј се не нагледаш, а на образ што има младеж, само гу још више краси. Пошто процени да су вуј намере часне и поштене, реко да ћу гу одведем до локал, само да купим бурек. Узе и она на мене мере, колко сам могаја да приметим, и рече да ће си причека. Нема мало час, зазвони ми телефон. Јавља се Раде лично, извињава се и вика да неће бурек. Амитом забравија што данас пости. Још ми додаде да се гужва повећала и да данас ич не доодим на шишање.
    Ја поче уступкујем у ред а онај госпођа стрпљиво си ч'чка нос и чека ме. Нађо се у небрано гројзе, кво да работим? Издвоји се из гомилу, приђо до њу и реко:
- Госпођо, на вас ли треба локал или Раде?
- Треба ми Раде лично, шта ће ми локал? Оћу са Радетом да се погледамо у очи и да видимо чија мајка црну вуну преде.
Видо ја да је ситуација зајебана! Нешто озбиљно је Раде заачкаја, ал другари смо, мора га вадим.
- А, госпођо, па несмо се ондак, добро разумели.
- Зашто?
- Па, ја ве разуме да тражите његов локал, иначе Раде неје туј.
- А, где га могу наћи?
- Тешко ће га нађете, он је у болницу.
- Зашто у болницу?
- Па... оперисан је!
- Од чега је оперисан?
- Неје за казување, а вам ћу кажем, видим да у вас могу да имам поверење. Оперисан је од женске ствари.
- Како? Ви терате шегу са мном. Како мушко а оперисан...
- Тише, тише, молим ве. Све ћу ви објасним.
- Ајде, баш да чујем.
- Госпођо, ал само међу нас да си остане, молим ве.
- Та, говорите већ једном!
- Видите, Раде већ дуже време има проблем, ел ви јасно?
- Није!
- Како бре, неје јасно? Оперисан је од женске ствари, оћу да кажем, куде нас се такој вика кад некога женске слабо интересују.
- Шта? Да није прешао на мушкарце.
- Ма јок, какви мушкарци, него има проблем сас... како да ви рекнем?
- Са потенцијом?
- Па, такој некако. Дође реч, малко изгубија интересовање, па је отишеја у...
- Ако му је! Дошла маца на вратанца, доста је и имао снаге и то за петорицу. Ако је тако, ја нема шта са њим да причам, никад да се не сети за женско!
Истрча госпођа из пекару начепељушке,  а ја итро на телефон викну Раде и реко му да одма прекиђа с работу.
- Раде, бегај си дом, тражи те једна госпођа с младеж на образ, сети ли се?
- Леле, сети се, куде је с'г?
- Истрча из пекару и отиде у непознат правац.
Тој, дал ће се Раде сети за женско или не, баш ме не интересира и не тица ме. Ја мислим да сам данаске зарадеја једно шишање. А можда и два, ће видимо... Кад се Раде врне... из болницу.