*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
- Ја сам Цоле што га жене воле, познати швалераш!
Ете, такој се престаљаја куде свакога с куга се поздрави, било да је мушко или женско у питање. Млого волеше да истакне оној да је швалераш. Ја, лично, за њега не би рекја ни да је поткивач. Која би крава дигла ногу да се поткове на онакву његову фигуру. Како да га најверно опишем, ни сам не знам ал ћу пробам. Косу на главу је имаја таман толко, колко да не излаже кад преплашен каже: "Диже ми се коса на главу"! С висину неје марија, имаја је око сто шесет сантине и тој кад обује цокуле. А њи никад неје врзуваја, неје могаја од пивску мешину. Панталоне је носија по најнову моду, на пола дупе. Карирана кошуља, која ме поцећала на онија кафански чершави, увек је била на њега, било да је лето или зима. Добро де, у зимски услови је преко њу обукуваја и топле џопке, али она је била обавезна. Е, сад, дал гу је преко ноћ праја или је имаја туце такве кошуље, куј ће га знаје. Да је бија нека слика и прилика - нема ората од тој! Млого пут сам чуја како људи придев РУЖАН, ређају по степени: "Ружан, по ружан, најружан, ко Цоле!"
Туј јесен, кад он беше на врхунац славе сас своје швалерације, беоше обивене пешес куће по насеље. Лопови односили неке ситнице које се мож изнесу из кућу, телевизори, видео рикордери, усисивачи, пегле, а наодили су и дивизе по черге. Почеше шуге и губе на милицију што су немоћни да увате лопови. Они, људи, стварно немоћни, ел лопови никад не спију а милицајци кад одраде смену, иду дом да малко одморе од напоран дан. Затој, милиција се цврсто беше ангажувала да повата лопови, а разни доушници су вуј у тој помагали, ко и обично.
Једно касно вече беше примећено НН лице како се шуња између куће, у тај крај куде су лопови оперисали. Таман се тој лице почело качи на други спрат сас неке слубе, ал га милицајац увати ниско, у приземље. Одма дотрчаше и остали милицајци и турише му лисице. НН лице беше укапирало што га апсив па се поче отима:
- Људи, несам бре ја тај, несам лопов. Ја сам Цоле, познати швалераш... па знате ме сви... људи, чекајте, погрешили сте!
Неје познато дал му се коса од стра дизала на главу.
Милицајци су си работили своју работу и такој уапсенога, доведоше га у станицу куде командира на саслушање. Он беше искочија да моча, па кад се врну, све трљаше руке од милину што су најпосле уватили лопова. Кад улеже у канцеларију, обрати се на НН лице:
- Абе, Цоле, шћеш ти овдек?
- Ма, командире, да ти право кажем... и ја не'ам појма зашто су ме ваћали овија твоји.
- Чекај бре, мора да си направија нешто, посвађаја си се, потепаја си се...
- Ништа од тој, командире, неје било. Само сам...
- Само си, које?
- Па... бео там...
- Куде там?
- Пал, на оној место... знаш...
У народ има погрешно убеђење како су милицајци били глупи, што је скроз нетачно. Никад они несу били глупи, него су глупи били онија који мислили да су овија глупи. Командир је, очигледно, бија и више него паметан. Одма је прекунуја Цолета у даље саслушање, ицепија је започет записник и наредија да се Цоле пушти. После је турија капу на главу... мож би се и њему дизала коса ел, куј знаје кво би Цоле све признаја у даље саслушање.
Ете, такој се престаљаја куде свакога с куга се поздрави, било да је мушко или женско у питање. Млого волеше да истакне оној да је швалераш. Ја, лично, за њега не би рекја ни да је поткивач. Која би крава дигла ногу да се поткове на онакву његову фигуру. Како да га најверно опишем, ни сам не знам ал ћу пробам. Косу на главу је имаја таман толко, колко да не излаже кад преплашен каже: "Диже ми се коса на главу"! С висину неје марија, имаја је око сто шесет сантине и тој кад обује цокуле. А њи никад неје врзуваја, неје могаја од пивску мешину. Панталоне је носија по најнову моду, на пола дупе. Карирана кошуља, која ме поцећала на онија кафански чершави, увек је била на њега, било да је лето или зима. Добро де, у зимски услови је преко њу обукуваја и топле џопке, али она је била обавезна. Е, сад, дал гу је преко ноћ праја или је имаја туце такве кошуље, куј ће га знаје. Да је бија нека слика и прилика - нема ората од тој! Млого пут сам чуја како људи придев РУЖАН, ређају по степени: "Ружан, по ружан, најружан, ко Цоле!"
Туј јесен, кад он беше на врхунац славе сас своје швалерације, беоше обивене пешес куће по насеље. Лопови односили неке ситнице које се мож изнесу из кућу, телевизори, видео рикордери, усисивачи, пегле, а наодили су и дивизе по черге. Почеше шуге и губе на милицију што су немоћни да увате лопови. Они, људи, стварно немоћни, ел лопови никад не спију а милицајци кад одраде смену, иду дом да малко одморе од напоран дан. Затој, милиција се цврсто беше ангажувала да повата лопови, а разни доушници су вуј у тој помагали, ко и обично.
Једно касно вече беше примећено НН лице како се шуња између куће, у тај крај куде су лопови оперисали. Таман се тој лице почело качи на други спрат сас неке слубе, ал га милицајац увати ниско, у приземље. Одма дотрчаше и остали милицајци и турише му лисице. НН лице беше укапирало што га апсив па се поче отима:
- Људи, несам бре ја тај, несам лопов. Ја сам Цоле, познати швалераш... па знате ме сви... људи, чекајте, погрешили сте!
Неје познато дал му се коса од стра дизала на главу.
Милицајци су си работили своју работу и такој уапсенога, доведоше га у станицу куде командира на саслушање. Он беше искочија да моча, па кад се врну, све трљаше руке од милину што су најпосле уватили лопова. Кад улеже у канцеларију, обрати се на НН лице:
- Абе, Цоле, шћеш ти овдек?
- Ма, командире, да ти право кажем... и ја не'ам појма зашто су ме ваћали овија твоји.
- Чекај бре, мора да си направија нешто, посвађаја си се, потепаја си се...
- Ништа од тој, командире, неје било. Само сам...
- Само си, које?
- Па... бео там...
- Куде там?
- Пал, на оној место... знаш...
У народ има погрешно убеђење како су милицајци били глупи, што је скроз нетачно. Никад они несу били глупи, него су глупи били онија који мислили да су овија глупи. Командир је, очигледно, бија и више него паметан. Одма је прекунуја Цолета у даље саслушање, ицепија је започет записник и наредија да се Цоле пушти. После је турија капу на главу... мож би се и њему дизала коса ел, куј знаје кво би Цоле све признаја у даље саслушање.
Нема коментара:
Постави коментар