*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
Једна је била старија, самим тим и искуснија. Знала је за многе животне пречице и користила их. Тачно је знала када и где ускочити, када и где избећи контакт. Наравно, још увек је била далеко од заласка каријере, али искуство јој је говорило да јој је неопходно што скорије уортачење. Такође, поучена досадашњим начином живота, тачно је знала кога треба одабрати за сарадњу. И одабрала је њу, доста млађу од себе, очувану и неговану, која је вапила за чарима живота.
Нашле су се на договореном месту у преподневним сатима, а након уобичајних пар реченица, одлучиле су да тога дана раде и зараде. Баш док су доносиле ту одлуку, поред њих протрча црни мачак, на чију се појаву млађа дрзну, биће да је од страха. Старија, као да је хтела да је заустави у некој инстиктивној намери, примирујуће јој спусти руку на раме, што се могло протумачити да нема места паници или каквој врсти сујеверја. А онда су схватиле зашто је мачак био у паничном трку; иза њега је на пар метара трчала нека напуштена џукела. Нису дуго чекале када се у њиховом видокругу појави прилика. Привлачан, крупан на свим плановима, утицајан, мало је застао поред њих, бацио поглед и као да је чекао одговор на питање које није поставио. Ова млађа је већ направила полукорак али старија је заустави:
- Не!
- Зашто, зар није добра прилика? Хоћемо ли?
- Нећемо! Никада немој ускакати код тих богатих. Рачунај да си мртва, урадиш ли то.
- Како? Ништа не разумем.
- Рачунај ово као први час едукације и рачунај да ми дугујеш један живот!
Млађа се примири, више није ништа питала, али је на њеном лицу био јасно осликан портрет незадовољства и нервозе. Таквих прилика је тога дана било подоста. Ниједном од њих се није посрећило, или, боље речено, посрећило се њима двема.
После подужег чекања, однекуд се појави некакав просјак, који је врло често користио тај пут до свог "радног" места. Управо је пролазио поред њих.
- Ускачи, - рече старија.
- Зар ћемо са њим?
- Ускачи и ништа не питај.
- Али...
- Полако размишљај и одговарај ми: да ли ти треба сигуран дом?
- Наравно, потребан ми је.
- Топли дом?
- Да, нарочито топли дом.
- Да се осећаш безбедно и не живиш у страху?
- Баш то ми треба, мислим треба нам баш то.
- И да има хране?
- Наравно!
- Е, види, све то можеш наћи само код просјака. Њему је битно да данас дође до онолико новаца, колико му је неопходно за дневне гастрономске потребе. Нема он пара да купује гардеробу по најновијој моди, да купује купке, сапуне, шампоне и разну хемију. Такав је посвећен само себи, неће он обраћати пажњу нас на две, разумеш?
- Разумем, - рече млађа.
- Шта си разумела?
- Да смо безбедне код њега и да неће обраћати пажњу на нас, две буве!
Једна је била старија, самим тим и искуснија. Знала је за многе животне пречице и користила их. Тачно је знала када и где ускочити, када и где избећи контакт. Наравно, још увек је била далеко од заласка каријере, али искуство јој је говорило да јој је неопходно што скорије уортачење. Такође, поучена досадашњим начином живота, тачно је знала кога треба одабрати за сарадњу. И одабрала је њу, доста млађу од себе, очувану и неговану, која је вапила за чарима живота.
Нашле су се на договореном месту у преподневним сатима, а након уобичајних пар реченица, одлучиле су да тога дана раде и зараде. Баш док су доносиле ту одлуку, поред њих протрча црни мачак, на чију се појаву млађа дрзну, биће да је од страха. Старија, као да је хтела да је заустави у некој инстиктивној намери, примирујуће јој спусти руку на раме, што се могло протумачити да нема места паници или каквој врсти сујеверја. А онда су схватиле зашто је мачак био у паничном трку; иза њега је на пар метара трчала нека напуштена џукела. Нису дуго чекале када се у њиховом видокругу појави прилика. Привлачан, крупан на свим плановима, утицајан, мало је застао поред њих, бацио поглед и као да је чекао одговор на питање које није поставио. Ова млађа је већ направила полукорак али старија је заустави:
- Не!
- Зашто, зар није добра прилика? Хоћемо ли?
- Нећемо! Никада немој ускакати код тих богатих. Рачунај да си мртва, урадиш ли то.
- Како? Ништа не разумем.
- Рачунај ово као први час едукације и рачунај да ми дугујеш један живот!
Млађа се примири, више није ништа питала, али је на њеном лицу био јасно осликан портрет незадовољства и нервозе. Таквих прилика је тога дана било подоста. Ниједном од њих се није посрећило, или, боље речено, посрећило се њима двема.
После подужег чекања, однекуд се појави некакав просјак, који је врло често користио тај пут до свог "радног" места. Управо је пролазио поред њих.
- Ускачи, - рече старија.
- Зар ћемо са њим?
- Ускачи и ништа не питај.
- Али...
- Полако размишљај и одговарај ми: да ли ти треба сигуран дом?
- Наравно, потребан ми је.
- Топли дом?
- Да, нарочито топли дом.
- Да се осећаш безбедно и не живиш у страху?
- Баш то ми треба, мислим треба нам баш то.
- И да има хране?
- Наравно!
- Е, види, све то можеш наћи само код просјака. Њему је битно да данас дође до онолико новаца, колико му је неопходно за дневне гастрономске потребе. Нема он пара да купује гардеробу по најновијој моди, да купује купке, сапуне, шампоне и разну хемију. Такав је посвећен само себи, неће он обраћати пажњу нас на две, разумеш?
- Разумем, - рече млађа.
- Шта си разумела?
- Да смо безбедне код њега и да неће обраћати пажњу на нас, две буве!
Нема коментара:
Постави коментар