*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.
Јелка се с пијаце вратила доста раније него обично, натоварена првим симптомима, или озбиљне прехладе, или неког вируса. Дочекала ју је хладна кућа, што је још више утицало на њено здравље. Деце није имала, није се ни удавала, живела је сама последњих четрдесетак година, жељна друштва, разговора... Ниси могао проћи поред ње, назвавши јој бога само. Она би ти препречила пут и подстакла на разговор иако се та врста комуникације сводила на монолог. А пре свега, поздрав и пољубац, били су обавезни део ритуала при сусрету. Временом су људи изнашли пречице, избегавајући пут где се кретала Јелка. Деца су је нарочито избегавала, бежала су од ње и њених мокрих пољубаца. Тај, Јелкин облик општења, резултирао је као бег од самоће, као тежња да макар једном седмично истресе све из себе. Наравно, својим нарацијама никога није прозивала, а још мање вређала. Њен ораторски биоритам је био шест дана ћутања и један дан причања до бесвести.
Пијачни дан јој је постао традиционални излазак. На пијаци, при сусрету са женама, падала би им у загрљај уз обавезне речи:
- Куде си, блага моја?! Ама, куде си, мила моја?! Па, куде се потика овија дани!? Не даваш да се видиш, од које се кријеш, неће слунце да те уапе!
Сваки загрљај је био пропраћен пољупцима. А они су пљуштали, одзвањали и за собом остављали прасак. Да, да... баш прасак. Није то био пољубац који, би се могао дочарати речима цмок-цмок. Приближан утисак о карактеру пољупца би можда могле дочарати речи: цвок-цвок! Када те Јелка пољуби, рачунај да ће ти добро повући образ ка својим устима, на коме ће остати жвала. Љубила се са свима редом, застајкивала, причала и тек по нешто истрговала. Разлог њене посете пијаци није био трговинског карактера, већ: "... абре, да се изоратим сас другаричке, сас пријатељи, сас рођаци!" Посматрам Јелку из даљине, видим кренула руком, брише своје усне... аха, рекох себи, кренуло загревање, ловина у најави! Ја сам, из предострожности, на пијацу одлазио с цигаретом у устима. Иначе сам непушач.
Рајко је био удовац у седмој деценији живота, са нешто косе иза ушију. Имао је и два водњикава ока, бројка која осликава значајну предност над зубима у његовој усној дупљи. Услед пада са бицикла, задобио је озбиљне повреде врата те му је исти на трауматологији "украгњен". Већ двадесетак дана тако хода као робот, глава му је постала немрдајући део тела. Да зло буде веће, тако јака прехлада га је "закачила" да му је нос без престанка цурио до те мере, да је морао поставити марамицу између браде и оковратника. Од прекомерног лучења секрета, марамица би се натопила за непун сат те је морао мењати. Човек је баш био награисао. Онако слинав, личио је на добро зазнојеног човека у сред јула месеца, иако су текли први дана марта. Баш је излазио из пијачног круга са кесама купљене робе у рукама, кад налете на Јелку. Она, по обичају, пружи руку да се поздраве, али виде да су му руке заузете. Зато су њене биле слободне те она искористи ту предност, приграби Рајка и својим устима захвати његов целокопни екстеријер дисајног апарата. Е, беше то доиста мокра цвока! Овакав пољубац се не да дочарати, ма колико да је човек дескриптиван и богатог речника! Не знам шта се ту дешавало, али Рајку је после тога, потпуно прорадила носна дупља... комплет! Крагна му је и даље остала око врата, ту је изгледа, Јелкин пољубац неефикасан.
Јелка се с пијаце вратила доста раније него обично, натоварена првим симптомима, или озбиљне прехладе, или неког вируса. Дочекала ју је хладна кућа, што је још више утицало на њено здравље. Деце није имала, није се ни удавала, живела је сама последњих четрдесетак година, жељна друштва, разговора... Ниси могао проћи поред ње, назвавши јој бога само. Она би ти препречила пут и подстакла на разговор иако се та врста комуникације сводила на монолог. А пре свега, поздрав и пољубац, били су обавезни део ритуала при сусрету. Временом су људи изнашли пречице, избегавајући пут где се кретала Јелка. Деца су је нарочито избегавала, бежала су од ње и њених мокрих пољубаца. Тај, Јелкин облик општења, резултирао је као бег од самоће, као тежња да макар једном седмично истресе све из себе. Наравно, својим нарацијама никога није прозивала, а још мање вређала. Њен ораторски биоритам је био шест дана ћутања и један дан причања до бесвести.
Пијачни дан јој је постао традиционални излазак. На пијаци, при сусрету са женама, падала би им у загрљај уз обавезне речи:
- Куде си, блага моја?! Ама, куде си, мила моја?! Па, куде се потика овија дани!? Не даваш да се видиш, од које се кријеш, неће слунце да те уапе!
Сваки загрљај је био пропраћен пољупцима. А они су пљуштали, одзвањали и за собом остављали прасак. Да, да... баш прасак. Није то био пољубац који, би се могао дочарати речима цмок-цмок. Приближан утисак о карактеру пољупца би можда могле дочарати речи: цвок-цвок! Када те Јелка пољуби, рачунај да ће ти добро повући образ ка својим устима, на коме ће остати жвала. Љубила се са свима редом, застајкивала, причала и тек по нешто истрговала. Разлог њене посете пијаци није био трговинског карактера, већ: "... абре, да се изоратим сас другаричке, сас пријатељи, сас рођаци!" Посматрам Јелку из даљине, видим кренула руком, брише своје усне... аха, рекох себи, кренуло загревање, ловина у најави! Ја сам, из предострожности, на пијацу одлазио с цигаретом у устима. Иначе сам непушач.
Рајко је био удовац у седмој деценији живота, са нешто косе иза ушију. Имао је и два водњикава ока, бројка која осликава значајну предност над зубима у његовој усној дупљи. Услед пада са бицикла, задобио је озбиљне повреде врата те му је исти на трауматологији "украгњен". Већ двадесетак дана тако хода као робот, глава му је постала немрдајући део тела. Да зло буде веће, тако јака прехлада га је "закачила" да му је нос без престанка цурио до те мере, да је морао поставити марамицу између браде и оковратника. Од прекомерног лучења секрета, марамица би се натопила за непун сат те је морао мењати. Човек је баш био награисао. Онако слинав, личио је на добро зазнојеног човека у сред јула месеца, иако су текли први дана марта. Баш је излазио из пијачног круга са кесама купљене робе у рукама, кад налете на Јелку. Она, по обичају, пружи руку да се поздраве, али виде да су му руке заузете. Зато су њене биле слободне те она искористи ту предност, приграби Рајка и својим устима захвати његов целокопни екстеријер дисајног апарата. Е, беше то доиста мокра цвока! Овакав пољубац се не да дочарати, ма колико да је човек дескриптиван и богатог речника! Не знам шта се ту дешавало, али Рајку је после тога, потпуно прорадила носна дупља... комплет! Крагна му је и даље остала око врата, ту је изгледа, Јелкин пољубац неефикасан.
Нема коментара:
Постави коментар