Како ти није јасно, бре! Већина људи је током живота, достигла свој потенцијал и врх знања, и свако од нас се зауставио на некој разини, рачунајући да је тај ниво довољан за суживот и општење са људима, у остатку свог живота. Неко је тај "врх" достигао и не напредује због ограничења интелектуалне амплитуде. Други пак сматра да је то довољно за њега и свака умна "надоградња" би му сметала. Такви су са знањем "урамљени" и висе тамо где их друштво постави а да тога оупште нису свесни. Чак се сматрају увређеним ако им се начитани обраћају на свом нивоу. Неки немају прилике или не знају да постоје извори са којих могу "пити" нова сазнања...
Енглези смислили, Лењин прокламовао синтагму о учењу, те сам му захвалан на томе што је успео да запамти речи (а можда их је и прочитао) и пренесе на нове људе поруку, да никада не треба престати са учењем. Имам шездесет година и не престајем да учум, јер сам закључио да што више учим, ЈАСНО ми је како мало тога знам!
Нема коментара:
Постави коментар