Сурова тишина

У трену моје потпуне свести
сурова стварност ми свану нова.
И би дан, по дану густа магла
и сину светлост новога кова!

А празан беше сан о обећању
кад нам обећаше обећања празна.
Сањах већ да сањам тај сан,
исту маглу у јутра разна.

Почетак што потраја дуже
би почетак новога краја.
Пирну ветар те растера маглу
крај засветле од силнога сјаја.

И светлост нам се смени брзо
када је преузе густа тмина.
Не видех више обећање ни сан
док далеко негде одјекну тишина.