Бргоод

     Сваки дан шетам и тој по неколко километра. Увек идем по исти пут, по исти асвалт куде и кола иду. Кад кренем сас шетање, ја си имам неколко ритма с одење. У почетак кренем с онај нормалан од, док си малко не загрејем краци. После пређем у малко по брз од, а имам и онуј варијанту ко онија бргоодачи, што гим лактови лићкају лево-десно.  Али, има један од с куј никад не шетам! Тој ти онај од што се вика ногупредногу. Тој не подносим с орган. Или се шетам љуцки или ич не почињам, него си прајм нешто дома, ели се па итеганчујем.
     На шетачку трасу неки ме срићају, неки промуњују, сас познати се поздравимо, онакој на даљину. Дигне руку он с једну стрну пут, а ја га одпоздравим здругу стрну. Свашта доживљавам на тој шетање. Их, какви ти коментари несам чуја. А од нашога човека свашта мож да чујеш, ако слушаш. Ма и повале и покуде на моју активнос, колко оћеш: 
- Свака час! Такој треба. А не да се увучеш у кућу ко у јазбину.
- Ти ли немаш другу работу него да туј изиграваш некога гилиптера сас шетање?
- Иди бре у село одоклен си па риљај бачу. Од тој ће имаш неки корис, од одење само ти вене мож искочив.
- Е, такој се дооди до пензију, сас шетање и цврсто одење. Џабе ти и што си рмбаја четерес године. Џабе ти што си у гузицу спуцаја шесет и пет! Одење је главно.
- Ци ицепиш ципеле бре! 
     Колко пут се десило да ме неки стигне с кола и оће ме повезе. Е туј ми најтешко пада што човеку не могу да пружим прилику да ми учини. А чим је стануја, знам да је теја да ми учини. На такви викам:
- Фала ви, ко да сте ми учинили!
     Пре неки дан се срето сас Драге Тубе на кривину. Подигомо руке један другоме у знак поздрављање. Пошеја човек у трговину. Сваки си настави по свој пут. Идо ја до мој зацртан циљ и већ се врћам. Прошло је једно три фртаља од сат, ај па на онуј кривину, па се сретнем сас Тубе.
- Ааа, Драге, брзо си завршија сас трговину.
- Аха. А видим и ти си брго свршија!
Рече тој па си полагачке настави пут, а на мене лактови сами одлићкаше, не могу ги стигнем.