Обилазак

     Те ноћи Бог ми је дао само један задатак. Иако је знао да могу одрадити више задатака одједном, ипак се одлучио да ми повери тај један. Никада нисам изневерио његова очекивања и увек испуњавао обавезе и наређења. Бог је тада рекао:
- Иди, уради то!
     После тога, спустио ме доле и ја сам осетио како ми табани додирују чврсто тло. Дакле, стигао сам. Мисија ми је била добро позната, задатак тежак,  а ја потпуно спреман за сваки изазов.
     Првог дана сам се појавио у лику пса и обишао свет. Био сам и прегажен и спаљиван, и ноге су ми пребијали, затваран, везиван, био у кућном притвору као мезимац, нагонили су друге псе на мене где сам страдао, а био сам и поједен. Други дан у лику свиње ми је био тежи него први. Осталих дана сам се појављивао у разним облицима и ликовима: као мачка, као крава, као слон, као риба, као цвеће и дрвеће, као вода, као ваздух...  и увек страдао! 
     Седмог дана, колико је трајала мисија, појавио сам се у лику човека. Те страхоте које сам као човек доживео, не бих умео да опишем. Ајд да поменем да су ме убијали где су стигли, да су ме тровали, да су ме касапили, узимали органе, спаљивали на ломачи, драли ми кожу, секли удове, испирали мозак, терали да верујем у невероватно, тукли ме и мучили, уверавајући ме да то чине за моје добро... Ту сам дошао до закључка да је најтеже бити човек.
     Коначно, скупих снаге да се вратим, не могавши да понесем сву горчину, неправду, зло и пакост, бруку и гордост, лицемерје и подлост, мржњу и аморал... Када сам најзад стигао пред Богом, затекао сам га у башти како сузама залива кактус. Одмах сам му признао да ми је знатан део товара остао доле...
     И рече Бог:
- Знам све, видео сам! Ништа се није променило за све ово време. Но добро, одмори се мало па ћеш ових дана да обиђеш Рај!