Kovrdžava, plava

*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.     
       Sedela je dva stola udaljena, preko puta mene. Kovrdžava, plava... a pogledi su nam se u više navrata sudarali... Bili smo gosti na nekakvoj proslavi, ne sećam se povodom čega, to mi je bilo u drugom planu. 
        Doneli su aperitiv, pa nekakvu vrstu predjela (neizgladnela mačka bi ono pojela u par zalogaja, osim, možda one polovinke masline i lista zelene salate). Uredno osoblje objekta je uredno donosilo delove dnevnog menija i uredno posluživalo nas, uredne goste. U ovom slučaju primenjen je Bečki način posluživanja sa Engleskom tehnikom. 
        Što se pak tiče nas gostiju, primenjena je konzumacija hrane na način izgladnelog čoveka. Evidentno, konobar koji je posluživao stol za kojim sam sedeo, uvek je bio u vremenskom zaostatku u odnosu na kolege koji su opsluživali ostale stolove. Koliko je "moj" konobar kasnio, toliko je kovrdžava plava bila usluženija. Već je i kafu ispijala, a ja nisam stigao ni do polovine ručka. 
        I opet, po ko zna koji put, pogledi se sretoše... i mimoidjoše. Nekako, uz stotinu muka, poslužiše i meni taj ručak, za koga mogu reći da je više ličio na kvantitetno predjelo. I opet se vremenska praznina u obliku pauze, uvukla izmedju mene i konobara. Plava je već dobila, pored torte, i drugu kafu. Pošto nisam imao drugu zanimaciju, posmatrao sam je kako pripaljuje cigaretu, s namerom da dimom začini kafu. Ona je primetila da je posmatram i, čini mi se, uputila mi jedan diskretni osmeh (ili kritiku) nisam siguran. 
         Usled predjašnjih dogadjaja, "povukao" sam se u sebe i zapao u nekakvu fazu razmišljanja i dubokoumnog planiranja. Taman sam počeo "rasporedjivati" nekakve novce, kada me prekide tanušni glasić:
- Plešete!?
Glava se sama podigla i usmerila poged, koji se zaustavio na plavim kovrdžama.
- Da, samo kada imam sa kime!
- Da li Vam ja ličim na Kime?
Vešto i brzo sam prikrio blagu zbunjenost, a još brže odgovorio:
- Ne, Vi ne ličite ni na sebe, već ličite na jednu, meni vrlo dragu osobu. 
- Zar Vas toliko podsećam na nju?
- Sličnost se graniči sa neverovatnošću, ako mi verujete?
- Sasvim! Dakle, ne plešete?
- Ne, evo sedim, ali mogao bih sa Vama zaplesati.
        U sledećem trenutku, našao sam se u gužvi i dodirivao se sa kovrdžavom, plavom, na način, na koji dotični ples uslovljava i zahteva.
Posle par koraka, ispoljila je svu inventivnost, direktnost i ženstvenost:
- Ako nemate bolji predlog, možemo kod mene na piće i kafu... kuća mi je par ulica naniže!
- Trenutno, nemam nikakav predlog te se može zaključiti da je Vaš apsolutno prihvatljiv.
        Zaista brzo smo stigli do kuće, a ušavši u dnevnu sobu, kovrdžava, plava nije časila niti čas! Odjednom, kao da se pretvorila u pohotnu, i seksa gladnu, osobu!!! Snažno je počela da me ljubi, da svojim ustima zatvara moja, da ruke rasporedjuje po mom telu kao po klaviru kakvom. Povukla me, a ja sam poslušno krenuo za njom. Vrata koja se upravo zatvoriše, bila su vrata od spavaće sobe. Već je ležala poledjuške na francuskom ležaju, dok se iz njenih grudi čulo duboko disanje, uspaljenog ženskog tela. 
- Navali!
"Navalio" sam, ali očigledno da to njoj nije bilo dovoljno dobro.
Sako mi je već spao prilikom dolaska do kreveta, a ona je svu pažnju ustremila na moju košulju, potom na rajsferšlus mojih pantalona. Vešto, prevešto je sve odradila, da sam imao kapu, skinuo bih je u znak uvažavanja i poštovanja njenog lika i dela. Suknja se njena sama zadigla do potrebnog nivoa, a meni je preostao posao oko njene košulje. Ali njena dugmad su bila poprilično pasent i teško se otkopčavala. Zastao sam.
- Kidaj! - zapovedi ona.
Pokidao sam i prvo i drugo i sva ostala... Na red je došla njena majica...
- Kidaj i nju! - oglasila se opet, u ulozi onoga ko naredjuje ili zapoveda.
Kidao sam tu majičicu, ispod koje su virile dve prelepe obline... Posle par pokušaja, majica rešila da se utvrdoglavi... Pružila je, ne nadčovečanski već nadmajični otpor!
- Kidaj, kad ti kažem, cepaj!
Njena majičetina se protivila mojoj nameri i što sam više truda ulagao, sve sam manje volje imao da nastavim, da se nešto desi.
Kovrdžava, plava potpuno splasnu telom a uzmognu glasom: 
- Muško li si? Ja sam mislila da sam se udala za muškarca, kad ono... slabić, šišmiš, dživdžan!