Šarena priča

       I tako, stojim u redu pored kase čekajući, razmišljam i prisećam se koji Camel sam trebao kupiti? Eto, svega ostalog sam se setio: 200 g kačkavalja, kafa, 1,5 l mleka, rezani hleb, toalet papir (onaj koji je bio na akciji), sapun, dve konzerve sardina, kilo banana, tečnost za pranje sudja. Ali Camel... koji beše? I dok razmišljam o boji Camela, uočavam upravo takve kutije cigareta u blizini kase. Ali radja se novi problem: ima ga u dužoj i kraćoj varijanti! Camel, Camel? Duži, kraći... ? Braon, plavi? Plavi! Mislim da je plavi, ali nisam siguran. Skoro sto posto sam siguran da je plavi. Plavi! Da, plavi!
Nisam ni primetio da je moje razmišaljanje otišlo naglas! Kasirka je razabrala da želim neki artikal u plavoj boji! Uravo svodi računicu, saopštava mi saldo i učtivo pita:
- Još nešto gospodine?
- Ne, hvala, to bi bilo sve.
- Možda... možda nešto plavo želite!
Dakle čula je moje razmišljanje. Poslodavac joj je saopštio zapovesti, a ona teži da ih sprovede kroz revnost, uvidjavnost...
- Ne, hvala, ništa... ništa plavo ne želim, hvala, zaista. 
Sada već počinjem da se snebivam, pokušvajući da joj se na jednostavan način, u isto vreme zahvalim i stavim do znanja da sam od ljudi, koji su vlasnici "plićih" džepova. Ne želim sebi da priuštim luksuz rizika, koji podrazumeva kupovinu pogrešnih cigareta.
Ali, kasirka "radi" svoj posao.
- Neku drugu boju...
Hmm... Nisam se naljutio na nju. Sa izveštačenim osmehom na licu joj odgovaram: 
- Ni drugu boju...
Nisam završio misao a već je stigao novi predlog:
- Većina naših artikala je šarena, pa ako želite...
Uspeo sam da se domognem izlaznih vrata.