Изузетак

- Зашто све то трпиш од њега? Вређа те, чупа ти косу, штипа... Шамара те! Реци ми да разумем, зашто трпиш?

- Знаш како, ја од њега имам све што ми треба. Купује ми гардеробу, обућу, накит. Купује најскупљу шминку, плаћа фризуре. Изводи ме на вечере. Као што видиш, имам све.
- Имаш све што ти треба?
- Да, тако је. Имам све.
- Слушај, мени се не тиче твој приватан живот, живот са њим. Ја само желим да схватим нешто што никако не могу да разумем.
- Шта то?
- Ево, овако. Хајде да кренемо редом. Гардероба! Зар ти немаш никакву другу гардеробу, неку старију?
- Имам ја гардеробе на тоне, али све је то демоде, знаш.
- Како, демоде? Данас не постоји демоде, бар што се облачења тиче. И сама кажеш да имаш толико гардеробе а, с друге стране, желиш још, и још...

- Па, пријатан је осећај када улетиш у ново перје. Људи те гледају, завиде ти... будем примећена, разумеш?

- Добро, а ово за шминку... 

- Шта за шминку?

- Па, то, мислим... Ти си природно лепа, теби не треба никаква шминка. Ти шминком само можеш да наружиш оно што ти је мајка природа дала.

- Ви, мушкарци, изгледа да никада нећете разумети женску логику.

- Зар гардероба, шминка, накит, обућа, вечере... то је све што ти треба у животу? Зар је твој живот саздан само од тих ствари?

- Не разумем те. А шта ми друго још треба? Добро, има ствари које ми тренутно недостају али биће. Путовања, рецимо, планинарења...

- Чекај, мало. Зар си ти спремна да због тих ствари трпиш бруталност од њега? Због показивања себе... Ти дакле, због других људи трпиш сва та психо-физичка понижења? За мрвицу задовољства ти дајеш грумен своје части, одричеш се достојанства, трпиш бол, понижење.

- Да ли су сви мушкарци глупи или си ти неки изузетак?

- Изгледа да сам ја изузетак, како кажеш.