Збирка вицова

- Друже...
- Нес'м ти ја друг.
- Господине...
- Несам ни господин.
- Пријатеље...
- Кви смо бре, ми пријатељи?
- Комшијо, рођаче, долечни рођаче...
- Мкм, јок. Ништа од тој.
- Па, куј си ђавол?
- Ја сам, бре, женско!
- Ту, 'бем ти овај свет, куде ли иде?

- Абе, доктуре, да те питујем нешто, ал право да ми ка'еш.
- Питај.
- Како ти дође у нашу малу да радиш, почеше се рађав бела деца. Како тој може?
- То ти је Циго исто као код оваца: све су беле али има и понека црна, разумеш?
- Разумем, доктуре, све те разумем.
- Шта разумеш?
- Па... ја да си ћутим за децу, а ти да ћутиш за овце!

- Је ли, Милојко, коју позу најволиш?
- Вала, ја навиш волим позу сто шесет девет!
- Први пут за њу чујем. Каква ти је тој поза, куде се работи?
- Пал, на астал!

- Знаш ли да вагина има 8 иљаде нервни завршеци?
- Када смо већ куде вагину, колко тија завршеци има језик?

- Комшике, видо те данаске око кубе, правила си џем.
- Аха, еве ме све сам се раздрндала. Испадоше ми шеснајес тегле.
- Шеснајес?
- Дабоме.
- Абре, па остаде ли ти нека цела, мори?

- Мамо, гле овј дринтаво кутре, гле што је убаво.
- Сине, сада када смо се преселили у Београд, немој више говорити да је то кутре. То је пас.
- Пас?
- Да, пас.
- Туу, бре! А баш личи на кутре.

Јутрос купи једну дињу... Исеку гу, проба гу...
Направи си убав тиквеник!

- Жено, брго! Дај онај комов препек да туримо облогу.
- На које ће гу тураш?
- Ама, сам што скину кечкет, те ти гу чела па право за нос ме уапа. Гле колки ми се надуја. Кво с'г да работим?
- Да идеш па у челињак и да скинеш гаће!

Ми, из околину Лесковац, у гледачке сврхе користимо очи али и руке. Не вика се џабе:
- Пипни, слободно пипни, да видиш!

- Абре Томо, што за тебе викају да имаш голем нос?
- Куј тој вика,
у дупе му га накарам?

Стоју две буве на раскрсницу куде Ракића. Вика прва:
- Ај, ће идемо ли до Подворце?
- Долеко је. Ај да узнемо неко куче!

Има да људи немав, ал ја што не'ам, тој никој нема!

Он га тура дибоко... дибоко. У један ма, она више немож да издржи и вика му:
- Aј бре, турај га!

Мајка у кујну спрема мезелуци за гости, у тај ма улази синче и вика на мајку:
- Мамо, јучер кад ти беше на работу, дооди комшика Лена и татко виј тура у уста оној...
- Чекај сине, стани! Ај саг тој да кажеш тамо у собу пред гости и пред татка.
И одведе дете у собу па га малко окуражи:
- Ајде сине, слободно си рекни које оћеш.
- Јучер кад мама била на работу, дододила комшика Лена и татко вуј тураја у уста оној... оној бре мамо, што поштар тураја тебе у уста.

Отидев два Лесковчанина, Рајко и Сава у војску. Старешина питује Рајка:
- Рајко, које је тој домовина?
- Не знам.
- Ти си глуп! Саво, које је тој домовина?
- Домовина је моја мајка!
- Тачно, ајде Рајко понови, које је тој домовина.
- Домовина је Савина мајка.
- Идијоте, домовина је и твоја мајка! Разумеш ли?
- Разумем!
- Које разумеш?
- Ја и Сава смо браћа.

Дошао пријатељ Београђанин у госте код пријатеља Лесковчана. Угостили га они и повели домаћинске разговоре. У једном моменту пита пријатељ из престонице:
- А ти пријо, имаш ли фејсбук профил, тако можемо чешће контактирати.
- Не'ам пришке ја тој, ја сам ти за тој затуцана?
- Шта си ти?
- Затуцана, бре пријатељу, за на никуд ме неје.
- Па није то тако компликовано, ево ја ћу ти помоћи да...
- Не вреди пријатељу, проста сам ја. Не да сам проста него од просто попроста... ма права проститутка!
Погледа је пријатељ, одмери од главе до пете (погледом задржа на ногама) па после краће паузе рече:
- Ма пријо, ниси ти баш толико проста!

Кад се заподенеше ората од преваре, он је увек викаја да си неће брука жену. Тек с'г ми је јасно зашто је такој викаја, кад се туј њекња запричамо дал је битна величина!

Срето поштара па си га пита д'л има пензија и дечји, а он вика:

- Пензија нема, а дечји сам имаја кад сам бија малеч'к.

Кво је тој КУРКУМА?

Тој ти је кумов одговор на питање: "А кам гу кума?"

Четри жене отишле куде Светога Петра.
И Ст. Петар рече:
- Ај, сг да видимо, д'л сте грешиле!
И рече прва жена:
- Ја сам га пипала с прс.
Ст. Петар:
- Плакни си прс у ов'ј лавор и опшроштено ти је.
И рече друга жена:
- Ја сам га држала у руку.
Ст. Петар:
- Плакни си руку у ов'ј лавор и опроштено ти је.
И рече трећа жена:
- Го'с'н Перо, ако ли да си плакнем уста пре овуј што си треба плакне гузицу?

Одвела наставница децу на ескурзију и требали да преспијев у неки хотел. Пожалија се Перица на наставницу:

- Мене стра да сијем сам, наставнице. Ја сам навикја да спијем сас маму!

- Добро де, Перице, ће спијеш сас мене.

Кад легнули, рекја Перица:

- Не могу се успијем, наставнице. Ја сам навикја да на маму турим прс у пупак и такој заспим.

- Добро де, Перице, тури и на мене прс у пупак и спи!

- Е...ехеј, Перице! Тој неје пупак!

- Знам, наставнице. И овој неје прс!

- Чија си ти, селе?

- Ја сам Јефтина.

- Ма. како те ја не знам? А за куга си?

- За Дању!

- Ма што ми рече?! Па баш ми таква треба! Ја си имам једну скупу за ноћ!

- Одокле идеш, селе?

- Од Гузини.

- А од који си ти?

- Од Тртини.

- А куде идеш с'г, Тртини су на овам?

- Идем у Лазини!

- У, селе, како арно збориш!

Профисор из историју питаја Перицу:

- Абе, Перице, како су Срби искарали Турци од Балкан, ајде да ни кажеш, па ћу ти давам двојку да не понављаш?

- Зорле! - одговори Перица.

- Мајке, мора ти признам, почела сам с комшију да излазим.

- Леле, бре, ћерко, он би могаја татко да ти буде.

- Ма, куј мари за године, тој с'г више неје битно.

- Море, ћерко, неси ме добро разумела.