Песма која не обећава

Ноћас је тама мирисала на црно.

Прељубници и лопови
имали су свој тренутак,
прилику спаса
и своју шансу,
зазвездани васионом
блистали у трансу.

Дан је имао укус прегореле наде.
Неверници и попови
ушли су у тријалог,
околности сплет
и борбе тешке,
да гордошћу и молитвом
исправљају грешке.

Вечерас ће мњење беседити о рату.
Митраљези и топови
утихнуће на трен само,
следећи налет,
хватати залет,
грунути канонадом зла,
баталећи завет.

Слепо верујући, за своје идеале
падају као снопови.
На бојишту лудило, крв,
мржња и трепет!
За сваку пушку
пазаре онако, успут
једну главу мушку.

Сутра. Сутра ћемо заборавити на све.
Обликовани, готови.
Имали смо своју шансу
бар на тренутак.
Били смо слепи,
за грамзиве господаре
исувише лепи.

Убрзо нам следи све што се нареди.
Стогодишњаци, скотови
креираће нашу младост
по својој вољи,
по свом виђењу,
из хира, суровог хтења,
гнусном убеђењу.

Међ' народима у општим наводима
засејани су отрови.
Кроз законе, наредбе,
убијају наш
разум и живот.
Тек да своје постојање
одложим у ћивот.