Све за тебе

- Па, добро, жено, шта сад не ваља.

- Шта сад не ваља? Питаш ме, шта сад не ваља. Боље ме питај шта ваља. А ти, као не знаш шта не ваља? Ништа не ваља! Хајде, реци ти, има ли ичег што ваља. Ћутиш, а? Па, да, ћутиш онда када нема шта да кажеш. А и то што би рекао, било би без аргумената. Је л' се слажеш? Хајде, реци једном у животу нешто поштено. 

- Па, рекао бих...

- Да, то би рекао, ти би хтео, ти би могао, ти би урадио ово, оно... Ти би шта? Хајде, већ једном, реци, уради, могни, ако си кадар. Само си на речима јак, односно, само мислиш да си јак. И ту си танак ко... ко не знам шта. Ти ме никада ниси питао треба ли нешто мени, хоћу ли нешто, желим ли... 

- А шта ти желиш?

- Хоћу да ме толико волиш, да за мном умреш онако, од срца!

- Како то да изведем? 

- Како да то изведеш? Мене питаш како да то изведеш. Да си мушкарац прави, знао би. Да заиста желиш, нашао би начина. Али, треба желети, треба умети, треба знати. Оволики мушкарци помреше за својим љубавима а ти ни то не умеш.

- Али, како...

- Мене питаш, како? Ти живиш у свом свету и не видиш остале светове који су свуд око тебе. Зар ја да ти отварам очи? Зар ја да ти говорим како жена треба да се воли? Ех, што нисам мушко? Што ме Бог не даде у мушкарце да покажем, првенствено теби, како треба жена да се воли?! Ето, да сам који случајем мушко и да сам на твом месту, ја бих одмах умрла од љубави.

- Па, и ја бих, да сам на твом месту али нисам, и како, жено драга, кад ми се не умире?

- Ма, не филозофирај, не прави од себе будалу. Толике ствари знаш, односно, тврдиш да знаш. Е, па... ако је тако, онда мораш знати како се воли, како се због љубави...

- Добро, хоћу!!!

- Да ме толико волиш?

- Да, да те толико волим, да умрем за тобом. Е, сад, да ли ће то бити баш од срца или старости...