Драга браћо и госпођо, пре свега, Христо се роди. Знате да сам око Нове године био у одилазак наших градова, тамо где смо уложили на културу и остало, па је ред да о томе поднесем извешћај, а поднео сам свашта.
Сад, кад сам био у Крошумлији, прошао сам кроз Крстеник, и могу вам рећи, видео сам свет и свашта. На први поглед, никоме ништа не хвали. Све је под колац. Али, ако мало боље загледате, видеће те да ништа није сређено. Прво што сам приметио, ђубре и отпад је на све стране, има га крс и плева. Ма, то вам је крава и ужас, јер ме разумете? А у јавним предузећима, ту вам је Содома и комора. У овим фабрикама, које смо отворили за наш народ, влада прах и трепет. Оно што они производе, то су птице и кучина. Па, ја бих боље радио од њих, ја од рада незнем гди ми је глава. Даклем, када сам их мало критикивао, бацили су на мене грмље и камере, једва сам извукао живу главу.
Радници се жале на однос америчке фирме према њима а незнају да ми са Америком успешно сарађујемо још од пре Христа, кога сам у уводној речи опоменуо. Ја ћу овсежан извешћај о свему да предам свом шефу па нек он види штаће. Током мог одиласка, једино добро што сам искусао, биле су пљесканице и ћебапи. Па се сад питам, браћо и госпођо, дали смо се дотле догурали? И да завршим, тамо треба да се постави лице које ће бити глог и батина. Јел, овако више нема живота, и ако се нешто не промени, ја ћу продати оставку на место манистра!
Нема коментара:
Постави коментар