Најпре је надоградила нокте код угледног и прослављеног маникира. Желела је да не касни за новом модом ни пола корака. На неким пољима моде ишла је чак и корак испред! То што је напумпала своје усне, то је онако, узгред. У пирсинзима је желела да доминира над својим познаницама и колегиницама. Након бушења руба горње усне и ређања пирсинга, урадила је то и на носу па тек после на ушима и обрвама. На језику је ставила само три пирсинга, колико и на пупку. На доњој усни уградила је беочуг видљив и за кратковиде. И на другим уснама је била пирсингована. Овако надограђена, није могла проћи негде а да не буде запажена, што јој је врло пријало. Осећала се моћно, доминантно, уникатно, божански.
Иако њене штикле нису подносиле дужа пешачења, тога дана је, из неког разлога, морала проћи кроз парк. А паркова се посебно гнушала. Знала је да тамо живи нека друга врста људи, која не припада њеном свету. То пешачење од тристотинак метара, за њу је представљало мору, потешкоћу, понизност, деградацију њеног ега. Ето, управо је приметила да је неки старац посматра. Седи на клупи и посматра је кроз тамне наочари. Иако је старчева глава била мало у страну, она је знала да је била посматрана. Микс несвикнутости са високим штиклама и одсуство концентрације, допринео је да изгуби равнотежу и падне на бетон. Приликом устајања, у трен јој је пала идеја: узела је свој најновији модел телефона Samsung Galaxy и усликала посматрача. Усликала је то нападно и неиздрживо посматрање а затим позвала полицију те им се исповедила какву је непријатност доживела у парку. Полиција је након узимања њених података, узела податке и од окривљеног.
Судиница илити суткиња, којој је додељен случај из парка, управо је ступила на дужност тих дана. Наиме, најновијим реизбором судија, она је распоређена да правду спроводи и дели на управо изгласаном Закону. Овај случај јој је био ватрено крштење. Решила је да га одради по свим мерилима правде. На дан суђења, у ходнику зграде суда, на клупи је седео старац из парка и својим штапом цупкао о под. Поред њега, седео је његов бранилац илити правни заступник. Непосредно пред почетак суђења, које је било заказано у једанаест часова, појавила се и особа којој би савршено пристајала Цезарова изрека, али у модификованој варијанти: Persona non vidi - особа која није за гледање - (можда једино за посматрање - прим. аут.)! У тачно заказаном часу, прозвани су ушли у судницу. Окривљеном је његов адвокат припомогао да устане, да уђе унутар просторије, као и да седне на столицу. Након судског протокола, особа која је требала делити правду, обратила се окривљеном:
- Господине, јесте ли разумели оптужницу и да ли се осећате кривим?
- Ја, ћеро, слабо чујем, ако можете...
- Нисам ја ваша ћера, ја сам суткиња, стога, кажњавам вас због увреде суда. Дакле, одговорите на питање.
- Како ви кажете, госпођо - рекао је окривљени.
- Нисам ја госпођа, кажњавам вас још једном казном за увреду суда на темељу родне опредељености.
Старац се бранио колико и како је умео али, имао је утисак да се налази у живом блату: што се више кобељао, брже је пропадао... Делилкиња правде, која је, како рекосмо, тек била распоређена на то радно место, имала је намеру да пресуди у корист девојке, или шта већ, оштећене, и тако се публикује као прва која је пресудила по новом закону о дискриминацији полова. Одустала је од даљег испитивања окривљеног и почела да диктира:
"Критичног дана, док се оштећена мирно кретала парком, трудећи се да ничим не изазове пажњу, приметила је како је са клупе посматра лице које је овде присутно у својству окривљеног. Иако се трудила да са њим избегне визуелни контакт, окривљени је наставио да је агресивно посматра, чиме је оштећену довео у непријатно стање, чиме се она осетила несигурном те је у следећем кораку пала и том приликом задобила, теже телесне повреде левог колена и десне руке. Оштећена се осећала угроженом и дискриминисаном. Као доказ, имамо приложено лекарско уверење о повредама, као и слику окривљеног у моменту агресивног посматрања кроз тамне наочаре. Кажњавам окривљеног Законом предвиђеном казном и затварам расправу. Да ли има питања, приговора..."?
Јавио се бранилац окривљеног за реч, узео какав папир из старчевих руку и однео судији, пардон... суткињи на увид.
- Шта је то, какав је то папир - упитала је.
- Молим вас, колегинице, прочитајте на глас.
- Ово је некакво лекарско уверење на име окривљеног, је ли тако?
- Управо тако, молим вас прочитајте само почетак првог реда.
Суткиња је почела са читањем а затим нагло застала: "Именовани је од рођења слеп..." У судници је настао тајац. Након краћег размишљања, суткиња се обрати записничарки и рече:
- Додајте на претходни текст: "Након приложеног лекарског уверења од стране окривљеног, у коме недвосмислено стоји да је исти од рођења слеп, суд налази следеће: Окривљени се проглашава кривим јер, да није слеп, агресивно би посматрао оштећену, што се види из његовог личног става"
Нема коментара:
Постави коментар