Моја генерација је још у првом разреду основне учила једну песмицу чика Јове Змаја, непосредно везану за мере одржавања личне хигијене. Стихови иду овако:
Ех, давно је то било па се заборавило. Дошла су нова времена, са њима и нова имена, која нас преко разних медија морају опомињати на хигијенске обавезе. Последица наше заборавности, узроковала је потпуну запуштеност природног станишта свега живог на планети. Зато надлежне светске службе морају применити дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију и дељудизацију!
"Пре и после јела
треба руке прати,
немој да те на то
опомиње мати.
Прљавим рукама
загади се јело,
па се тако болест
унесе у тело."
Ех, давно је то било па се заборавило. Дошла су нова времена, са њима и нова имена, која нас преко разних медија морају опомињати на хигијенске обавезе. Последица наше заборавности, узроковала је потпуну запуштеност природног станишта свега живог на планети. Зато надлежне светске службе морају применити дезинфекцију, дезинсекцију, дератизацију и дељудизацију!
Нема коментара:
Постави коментар