Мој другар Дидап

Признај си!

Овај мој другар, Дидап, почеја млого да се... понаша и заорује у з'дњо време. Вика ми туј њекња: 
- Јовчо, ти си ми шарен!
Знам ја за куга се вика да је шарен, ал нес'м ја од тија, еве и Тржоман ће тој потврди. Ал Дидап настави да врши притискање на мене.
- Приметија сам да млого писујеш по овеј групе и по фезбуци!
- Па, писујем. Кво да работим? Залимам се.
- И... колко те плаћав? 
- Куј да ме плаћа?
- Ајде, не заоди него збори. Колко те плаћав да залуђујеш овај, и без тебе залуђен народ? Овој ти џабе не работиш. Па и овија у овеј фарме и парови не работу ништа џабе. Праве се луди за паре. Добро де, већина се не прави. Ал, ти! Тебе знам од малечко. Признај си да си шарен. Мени си кажи, чисто да ти л'кне на душу. Ти си страни плаћеник.
Леле! Пресеко се.
- Добро, де, шарен сам, како па да несам. Одувек сам бија шарен. Тој ћу признам, ал да сам плаћеник... па видиш ли да нема куче за које да ме фаћа.
- Е, тија су најсумњиви, тија што ги куче не фаћа.
- Па, ја ли с'г да силом натерам неко куче да ме ваћа... и куј знаје колко ће оно да заграби!?
- Ма не секирај се! Куче, куче не дави! 
Е, од овој на крај ми л'кну.

Утакмица

Вика ми мој другар, Дидап:
- А бе, Јовчо, размишљаја ли си које би било кад би се одиграла утакмица између најбољ кошаркашки и најбољ фузбалски тим?
- Несам сигуран да сам те добро разумеја.
Реко му ја и дадо се у размишљање. Он ме прекину у тој.
- Де, де, не се мисли, ко па да имаш с које да мислиш. Замисли пет најбоља кошаркаша, испод обруч на једну стрну, и јединајес фузбалера пред гол, на другу стрну. Куј мож да победи?
Размишљам ја, овија јединајес ће изеду онија пет ко комат леб намазан с'с маз и тој без туцану парику озгор! Па ме он прекину, ел види да се мучим с'с мислење.
- Овија, кошаркаши ће ги ицепе!
- Како?
- Па такој. Њи петина ће убаце бар једну лопту у гол, а овија јединајес, тешко да потреве онај обруч и тој сас ноге!

Еве, има два дана како му се не јављам на телефон!