ТИГ, скраћеница од "Текстилна индустрија Грделица", иначе како у земљи, тако и надалеко у свету позната је фабрика штофова, ћебади, таписерија... Фабрика се налази у самом центру Грделице, са својих 8663 м², у чијем саставу је функционисала, предионица, влачара, фарбара, ткачница, одељење дораде, као и многа друга одељења, неопходна да избаце финални производ. Наравно, није све под једним кровом. Сва ова одељења су засебни објекти, између којих се простире простор за циркулацију људи и робе. Иако није кружног облика, тај простор се назива фабрички круг, на чијем су уређењу радили врсни познаваоци зеленила. Како високо тако и ниско зелено растиње, неговано и удешавано, радницима је задржавало погледе, а у време паузе, у парку се могла попушити цигарета, или мало прошетати уз мало трачарења, пре настављања с радним активностима.
Основана је 1893. имала своје успоне и падове као и свој суноврат, изазван глобалним политичким дешавањима.
Ћебад ТИГ-а је покривала војнике ЈНА широм бивше земље. Одела израђена од штофова ТИГ-а носили су многи министри, председници разних земаља, политичари и уличари, певачи, циркузанти, као и припадници обичног народа, обичних смртника. О извозу робе на сва три Истока (Блиски, Средњи и Далеки), по земљама целе Африке, по Латинској Америци, по Русији, Скандинавији, непотребно је трошити речи. Ирачки војник је био војно обучен за одбрану земље на неком војном полигону, али је униформом обучеун у штофу који је произвео ТИГ. Таписерије ове фабрике, красиле су одаје кућа многих оријенталних земаља.
Запошљавала је преко 1400 радника из своје непосредне околине и пружала материјалну подршку сваком ко је желео да ради. Радило се у три смене, имала је своју кухињу, имала је своје виле по бањама и на мору, где се лечила и рекреирала радничка класа.
Време које је уследило, било је време када је ТИГ захватила еуфорија демократије, под чијим чарима је стављен катанац на капију. У улози џелата се појавио извесни лиценцирани стечајни управник и успео да разбуца комплетну имовину ТИГ-а, тако да су остали само зидови, ти неми сведоци процеса модерне демократизације.
Ових дана, просторије ТИГ-а, тачније оно што је од објеката остало, опет су попримиле смисао, на помало необичан начин. Туробна и сабласна унутрашњост овог некадашњег гиганта, онако декласирана, руинирана, нагрижена зубом времена а и још некаквим, другачијим зубима, опет је актуелна и то више него икад. Посећеност унутрашњости се граничи с невероватношћу и скоро је свакодневна и то само у првој смени. Туристи? Јок, море, какви туристи! Не знам како бих посетиоце назвао, нисам довољно писмен да проникнем у њихов позив, вокацију.
У последње време, рушевине фабрике се користе као позадине слика на којима доминира шминка каквог "чувеног" салона за улепшавање, а испод којих се налазе лица некаквих поткусурених сподоба, чије потпетице прете да надмаше висину колена. Кратко сам размишљао шта те креатуре налазе у овим рушевинама и рестловима једног, готово култног појма. Да, кратко размишљање је довело до једноставног закључка: када нешто ружно ставиш испред нечега што има јачи интензитет ружноће, онда доминирајући субјекат полако добија на лепоти, ма колико ружан био.
Ето, и наш ТИГ је опет добио на значају, а сврха његовог постојања је опет оживела, додуше не у изворном облику. На крају, ако сами ТИГ не може бити леп, може својом ружноћом улепшати нечију унакажену лепоту. Ех, кад би могао да им улепша и ону другу, неопходнију лепоту, лепоту морала...
ТИГ је васкрснуо! Без дима!
Основана је 1893. имала своје успоне и падове као и свој суноврат, изазван глобалним политичким дешавањима.
Ћебад ТИГ-а је покривала војнике ЈНА широм бивше земље. Одела израђена од штофова ТИГ-а носили су многи министри, председници разних земаља, политичари и уличари, певачи, циркузанти, као и припадници обичног народа, обичних смртника. О извозу робе на сва три Истока (Блиски, Средњи и Далеки), по земљама целе Африке, по Латинској Америци, по Русији, Скандинавији, непотребно је трошити речи. Ирачки војник је био војно обучен за одбрану земље на неком војном полигону, али је униформом обучеун у штофу који је произвео ТИГ. Таписерије ове фабрике, красиле су одаје кућа многих оријенталних земаља.
Запошљавала је преко 1400 радника из своје непосредне околине и пружала материјалну подршку сваком ко је желео да ради. Радило се у три смене, имала је своју кухињу, имала је своје виле по бањама и на мору, где се лечила и рекреирала радничка класа.
Време које је уследило, било је време када је ТИГ захватила еуфорија демократије, под чијим чарима је стављен катанац на капију. У улози џелата се појавио извесни лиценцирани стечајни управник и успео да разбуца комплетну имовину ТИГ-а, тако да су остали само зидови, ти неми сведоци процеса модерне демократизације.
Ових дана, просторије ТИГ-а, тачније оно што је од објеката остало, опет су попримиле смисао, на помало необичан начин. Туробна и сабласна унутрашњост овог некадашњег гиганта, онако декласирана, руинирана, нагрижена зубом времена а и још некаквим, другачијим зубима, опет је актуелна и то више него икад. Посећеност унутрашњости се граничи с невероватношћу и скоро је свакодневна и то само у првој смени. Туристи? Јок, море, какви туристи! Не знам како бих посетиоце назвао, нисам довољно писмен да проникнем у њихов позив, вокацију.
У последње време, рушевине фабрике се користе као позадине слика на којима доминира шминка каквог "чувеног" салона за улепшавање, а испод којих се налазе лица некаквих поткусурених сподоба, чије потпетице прете да надмаше висину колена. Кратко сам размишљао шта те креатуре налазе у овим рушевинама и рестловима једног, готово култног појма. Да, кратко размишљање је довело до једноставног закључка: када нешто ружно ставиш испред нечега што има јачи интензитет ружноће, онда доминирајући субјекат полако добија на лепоти, ма колико ружан био.
Ето, и наш ТИГ је опет добио на значају, а сврха његовог постојања је опет оживела, додуше не у изворном облику. На крају, ако сами ТИГ не може бити леп, може својом ружноћом улепшати нечију унакажену лепоту. Ех, кад би могао да им улепша и ону другу, неопходнију лепоту, лепоту морала...
ТИГ је васкрснуо! Без дима!
Нема коментара:
Постави коментар