- Тишина тамо и угаси тај телефон! Ако ме питате, рећу ћу вам да смо се скупили овде како би се окупили, јер заједно смо скупа. И одмах да пређемо на ствар, пре но што пређемо на главну ствар а то је формирање нове непрелазне владе. Тако ћемо скројити владу коју нико неће моћи да пређе и распара. Има ли међу вама неког да је завршио кројачки курс? Нема!? Добро, сам ћу морати да је кројим. Хајде да видимо, шта имамо од капацитета. Дакле, ја предлажем а ви усвајате, јер ја тако одлучујем. Шта имамо понуђено, да чујем, ко је први кандидат?- Ево ја.
- Ти си?
- Ја сам.
- Шта си радила до сада?
- Чувала овце у планини и свирала фрулу.
- Одлично! То је три у један, туризам, пољопривреда, култура. Један ресор покривамо обавезно. Пиши јој, завршила музичку академију, пољопривредни факултет... а може и у министраство туризма, видећемо.
- Ти, шта ти имаш од школе?
- Завршио сам осам разреда и завршио бих још...
- Одлично! Теби ћемо дати министарство културе, то и није много битан ресор. А могао би и у министарство просвете, видећемо.
- Хеј, ти! Ти, што чачкаш нос, шта си ти завршио?
- Ја сам понављао у трећи разред и више нисам ишао у школу.
- Баш такав нам треба, видим имаш искуства, ти ћеш у министрство рударства и енергетике.
- Идемо даље... Ти, тетовирани, шта си ти завршио од школе?
- Ништа.
- Како ништа, јеси ли се школовао?
- Од ране младости сам почео да крадем, најпре сам био по поправним домовима а потом по апсанама...
- Па, то те питам, колико си био по тим васпитним установама?
- Четрнаест година!
- Дакле, искусан, познаје закон, пиши му да је завршио факултет безбедности а може и правни. Ево га наш нови министар унутрашњих послова.
- Има ли неко да познаје стране језике?
- Има, ја!
- Који језик говориш?
- Енглески.
- Одлично, ти ћеш бити министар спољних послова. А где си учио енглески?
- На фејсбуку. Знате, оно: лајк, шер, океј, лов, кис, фак, ћао...
- Ћао!? О, па ти говориш и италијански, дакле, полиглота, наш будући амбасадор. Добро, идемо даље. Има ли неки студент међу вама?
- Ево, ја!
- Шта студираш, у ствари, колико си дуго на студијама?
- Једанаеста година!
- Опа! Ти си пред матуром, дакле?
- Још нисам.
- Како, па колико си испита дао до сада?
- Дао бих ја до сада макар један али...
- Јасно ми је, професори те мрзе, знам ја како је то, И мене су мрзели зато што сам бољи од њих, што сам паметнији, мудрији, европски визионар, таквог мајка још није родила. А ти, ти ћеш, тако паметан, да будеш мој гласноговорник, а по потреби саветник, изасланик, заступник, ордонанс, гувернанта. Пиши, несвршени студент правног и филолошког факултета.
- Правног и филолошког? Како да пишем, то баш и не иде...
- Како бре, не иде? Јеси ли ти некада јео ловачке кобасице?
- Јесам али...
- Е, а јеси ли том приликом појео неког ловца?
- Ловца? Не нисам.
- Па, ниси, дабоме, није све онако како се каже и како изгледа.
- Председниче, а хоће ли они знати да раде свој посао?
- И не треба да знају, знам ја! Ја ћу им рећи шта и како да раде.
- Аха...
- Хајде ти преузми, ја одох да се јавим, зове ме неко са непознатог броја али ја знам ко је... Миле му га мајке...
Нема коментара:
Постави коментар