Свратим јутрос у објекат брзе хране да узмем себи нешто за доручак и кажем овој, што тамо издаје храну:
- Секо, дај ми нешто да поједем, нешто што се спрема на брзака.
- Шта, на пример?
- Не знам шта имате.
- Имамо све.
- Баш све?
- Баш све!
Ја баш и нисам пробирљив, што се тиче хране, могу свашта да поједем па јој рекох:
- Дај неки сендвич.
- Какав сендвич, има разних?
- Ама, дај неки обичан сендвич.
- Обичан?
- Да, дај обичан.
И донесе ми сека сендвич... Људи моји, отворим га ја кад... унутра... Ух, кад се сетим и сад ми се... Уххх! Унутра... Ама, згадила ми се и Ајфелова кула и Нотр Дам, и читав Јелисеј!
Нема коментара:
Постави коментар