Мостови

     Свакодневно прелазим преко моста. Преко више њих, таква ми је путања дневног кретања. Док корачам њиховом "територијом", никада не размишљам о њима. Шта ту има да се размишља? Као да немамо других обавеза о којима бисмо морали размишљати? Међутим, није баш тако.

     Конструктори мостова су, од давина, градили мостове у циљу спајања две обале, чиме су људима олакшавали кретњу преко воде или неке друге природне препреке. Тиме је мостовима додељен висок значај у спајању људи. По великим градовима, они представљају архитектонске симболе, чиме својим градовима даривају аутентичност.
     Нажалост, ми нисмо свесни њиховог постојања. Прелазимо преко њих, не приметивши их, не схватајући њихове вредности и предности које нам пружају. Газимо преко њих незахвални и горди, пуни себе и охоли! Никада се нисмо осврнули и захвалили им се што постоје, што нам омогућавају безбедан прелазак преко дивље реке. 

     Ја сам то учинио. Прелазећи преко, застао сам посред моста и гласно изрекао захвалу за његово постојање и услуге које ми пружа. И није ме било брига да ли ме неко посматра или чује. Нисам се бојао ризика да ме неко прогласи лудаком. Имао сам потребу да искажем своје осећање према мосту и учинио сам то. И срећан сам због свега тога. Дан ми је био лепши, обогаћенији.

     Дакле, мостовима припада посебан значај међу свим осталим архитектонским грађевинама, с тога, заслужују посебан осврт и респект. А, да ли људи то знају да цене и поштују? Тешко! Њихов значај би вредновали тек онда када мостови ту не би постојали или ако би били срушени. Када бисмо морали газити реку или прелазити провалију, онда би се сетили моста и његове драгоцене сврхе. Зато, поштујмо мостове јер мостови су...

     Мостови!? Па, није то случај само са мостовима. Исто је и са људима!