Мој животе

Ех, мој животе...
Путеве бираш сам
без сагласности моје.
Не питаш ме хоћу ли
смем ли, могу ли

и како ствари стоје?

Но, паметан си ти.
Добар.
Ја не ваљам.
Ја сам тај који греши,

ja, који све укаљам.

Каткад ми падне на ум

да сиђем на друм

и кренем без циља.

Да прегазим воду,

превалим у ходу

стотину миља.

Ипак верујем у тебе

ти ме нећеш пуштати

до дна да стигнем.

Олакшаћеш ми муку

Пружити руку,

помоћи да се дигнем.

Рећи ћеш реч важну

у њој поруку снажну:
Није штета пасти, већ

одустати и не устати!

Понекад размишљам, дуго...
Можда нисмо једно за друго.
Ал' ето, гурамо некако,

кроз грозоте и дивоте
заједно ти и ја, мој животе.