Све регуларно

- Није ми јасно како си се запослио, сигурно преко странке?

- Мај дај. Кад сам ја био у некој странци, знаш да се гнушам ма које врсте политичке припадности.

- Знам, али како, човече, како? Данас човек може да се запосли само...

- Није страначки, рекао сам ти. Требао им је возач, ја се пријавио и ето...

- Али, човече, ти си пензионер!

- Да, па шта?

- Није ми јасно... Ниси страначки, ниси... Чекај, ти си скоро отишао у пензију, добио си решење?

- Да, у фиоци је, зашто питаш?

- Јеси ли га читао?

- Јесам, више пута, и?

- Ту ти све пише. У уводној речи пише ко је обрађивао податке, за кога и кад, је ли тако?

- Треба да је тако.

- Даље, у диспозитиву су јасно наведени разлози за доношење решења, је ли тако?

- Таман тако.

- У даљем тексту иде образложење, где овлашћено службено лице ПИО фонда наводи све детаље у вези донетог решења.

- Да, има и тога. Све је наведено.

- Шта имамо даље? Имамо то да те обавештавају ако случајно негде заснујеш радни однос, прекида се исплата пензије.

- Има и то. Има и оно да против решења могу уложити жалбу у року од петнаест дана од дана пријема решења..

- Да, има тога али има и оног да жалба не одлаже извршење решења. Дакле, решење се темељи на Закону и има све форме правног документа.

- Има.

- Па, како си се ти могао запослити а и даље остати пензионер? Јеси ли ти њих обавестио о запослењу?

- Јесам и то у писаној форми.

- Наравно да си у писаној, не играј се са мојим живцима. Шта је даље било?

- У  документу сам навео све што треба, да сам се запослио због ниске пензије, где, кад, како и зашто... Навео сам назив послодавца, све... све регуларно.

- Какво регуларно те спопело, или си ти њих нешто преварио, или... Не, не схватам како ти нису укинули пензију, човече!

- Ех, како. Уложио сам, ову... жалбу.

- Жалбу? Ваљда допис, приговор, обавештење...? Јесу ли ти бар одговорили?

- Јесу.

- Шта су рекли, како су одговорили, баш ме занима?

- Написали су управо оно што си рекао: "Жалба не одлаже извршење решења"!

Мостови

     Свакодневно прелазим преко моста. Преко више њих, таква ми је путања дневног кретања. Док корачам њиховом "територијом", никада не размишљам о њима. Шта ту има да се размишља? Као да немамо других обавеза о којима бисмо морали размишљати? Међутим, није баш тако.

     Конструктори мостова су, од давина, градили мостове у циљу спајања две обале, чиме су људима олакшавали кретњу преко воде или неке друге природне препреке. Тиме је мостовима додељен висок значај у спајању људи. По великим градовима, они представљају архитектонске симболе, чиме својим градовима даривају аутентичност.
     Нажалост, ми нисмо свесни њиховог постојања. Прелазимо преко њих, не приметивши их, не схватајући њихове вредности и предности које нам пружају. Газимо преко њих незахвални и горди, пуни себе и охоли! Никада се нисмо осврнули и захвалили им се што постоје, што нам омогућавају безбедан прелазак преко дивље реке. 

     Ја сам то учинио. Прелазећи преко, застао сам посред моста и гласно изрекао захвалу за његово постојање и услуге које ми пружа. И није ме било брига да ли ме неко посматра или чује. Нисам се бојао ризика да ме неко прогласи лудаком. Имао сам потребу да искажем своје осећање према мосту и учинио сам то. И срећан сам због свега тога. Дан ми је био лепши, обогаћенији.

     Дакле, мостовима припада посебан значај међу свим осталим архитектонским грађевинама, с тога, заслужују посебан осврт и респект. А, да ли људи то знају да цене и поштују? Тешко! Њихов значај би вредновали тек онда када мостови ту не би постојали или ако би били срушени. Када бисмо морали газити реку или прелазити провалију, онда би се сетили моста и његове драгоцене сврхе. Зато, поштујмо мостове јер мостови су...

     Мостови!? Па, није то случај само са мостовима. Исто је и са људима!

Дозвола

Има ли лепшег осећаја

од оног
када знаш

да те неко воли?
Још лепши је осећај 

када видиш
да је то искрено, 

из дубине душе и срца.
И када ти тај неко 

упорно и нештедимице
ту љубав, 

из дана у дан,
доказује својим речима и делима.
За све то, 

потребан је мајушни део тебе: 

Да све то себи дозволиш!

Мој животе

Ех, мој животе...
Путеве бираш сам
без сагласности моје.
Не питаш ме хоћу ли
смем ли, могу ли

и како ствари стоје?

Но, паметан си ти.
Добар.
Ја не ваљам.
Ја сам тај који греши,

ja, који све укаљам.

Каткад ми падне на ум

да сиђем на друм

и кренем без циља.

Да прегазим воду,

превалим у ходу

стотину миља.

Ипак верујем у тебе

ти ме нећеш пуштати

до дна да стигнем.

Олакшаћеш ми муку

Пружити руку,

помоћи да се дигнем.

Рећи ћеш реч важну

у њој поруку снажну:
Није штета пасти, већ

одустати и не устати!

Понекад размишљам, дуго...
Можда нисмо једно за друго.
Ал' ето, гурамо некако,

кроз грозоте и дивоте
заједно ти и ја, мој животе.

Узалуд нам труд, браћо!

Ми, Балканци смо чудан народ, чуднији него што нам је прописано. Сви (Србија, Црна Гора, Хрватска) својатају Новака Ђоковића, али... Узалуд нам труд, браћо!

Мрак песма

Ево стижу неки гости
у рукама носе цвеће,
изговоре „Бог да прости“
и крену да пале свеће.

Без душе на столу тело.
Неко шмрца, неко плаче.
Остало је једно дело,
успомене, леш, иначе.

Скупило се пола села
за сахране и опела.
Спремна чека црна рака
„Нека му је земља лака“

„Дошао је из пепела
пепелу се сада враћа“
Животна се прича свела:
Туга, лелек, укоп, даћа.

Опрости му грехе, Боже,
прихвати га као свога
у свом стаду, ако може?
Покој души раба Твога.

Вјечнаја памјат, и душа
проста, веков'ма лелуја.
Господи помилуј грешног.
Алелуја, Aлелуја!

Нека почива у миру,
нек зазвезда у наш тамин,
све у име Оца, Сина
и Светога духа, Амин!