Ветрови

Аутори песме:

Горица Додеровић

Jovan Dimitrijević

Поветарац мили током
где он оком Лахор скоком.
Развигорац зна да љуби
пробуди те и оживи.
Тек провири па се смири.

Када крену јаке Буре
од Севера преко мора
с дебла што га талас носи
огуљена буде кора.

Баш је леден тај Северац

до костију он досеже

ледом кује извор зденац

студен-иглом плете мреже.

Облаке прикупља Југо.

У чизме ће, шта би друго

Преко горског ледног ланца
ломе брод и горско било

колико се кише слило  
ветар држи окосницу
да направи посолицу.

Урагани дижу море

грми, тутњи све до зоре.
Зид ока у прстен ставе
вичу људи, плачу траве.

У левак Торнадо жање.
Окреће се, и преврће
Можда хоће или неће?
Премишља се, ево креће.
У капљице претвара се
Каже: "Хоп!" - и онда пад.

Тад разори цео град.
Искривљује небодере
ломи, чупа све бандере.

Са Карпата језа права
Хладан ветар зван Кошава.
Из планина као гуја
Залет хвата зла Олуја.

Монсуни су после суше
Младе биљке квасе гуше
Не питају да ли смеју
заледе те и завеју,
па донесу кишну радост
тек понекад буду благост.

Најбољи су ти Пасати
Њима нису битни сати
Плове тихо мирне барке
звоне ланци, сидра, шарке.
Једрилице једра шире
у облак би да завире.
Талас прави игралишта
чекају их пристаништа. 

Док ветроказ смерно прати
кад ће ветар да наврати.

песмици на самом крају

да направи ту промају.