Дедовину не дирај

Аутори песме:

Горица Додеровић

Jovan Dimitrijević

Не задири у мој луг, 

тамо где ми лежи плуг
шупља крушка, гнездо, кос

трава, коса и откос.

Не руши ми зелен гај 

зелен гај, мој је рај.
Не гази ми стрехокап 

башту, њиву, мој долап.

Не крчи у моју шуму

ту, ниже према друму.

И не дирај у мој слог,

дуњу, трешњу, црни глог.

Не сеци ми орах, храст 

удараш у моје бивство 

на образ и људску част 

дедовину и детињство.

Ћеремиду ми не ломи

и не пали старе књиге

не сатири черпић, чатму

ланце, куке и вериге

Испод коша стари ћуп 

не дирај га, иди даље

старина ће бити љут 

стечено да нестаје.

Танур, софру и саџак

у руке не узимај

огњиште, гарав оџак,

клетве не призивај.

Ако ли само пружиш

прст у дедин аманет

отпашће рука твоја

такав је дедин завет.

Када неко такне вир

нарушиће сопствен мир.

Ниси знао сада знај

дедовину не дирај.