Свака част!

     Деда Милоје, у својој младости, беше у селу познат по томе што беше вешт на гуслама, уз то имаше пријатан, питак глас, знао је мудро беседити и словеше за женскара. Наоружан тим атрибутима, није могао бити незапажен, напротив. Како то обично бива, док су га једни симпатисали, другима је био одбојан и непожељан у друштву. Међутим, женама је био симпатичан и занимљив. Волеле су да слушају његово певање и његове приче по разним седењкама, прелима, љупенкама и осталим сеоским збирштинама. Беше Милоје наочит човек и умеше да „припитоми женско чељаде“, како је и сам говорио.
     Трајало је то годинама, деценијама... Деда Милоје, уз гусле, растрошио већ и седму банку а још увек активан и актуелан. Како је мушкарцима у селу досадио са својим враголијама, решише да му некако доскоче. Најпре су се распитивали о томе са којом женом се Милоје виђа, која му у постељу долази. Како се из неких неслужбених извора сазнало, Савка Ристина је била једна од „припитомљених“. У даљем плану имали су задатак да Савку наговоре да каже како је деда Милоје учинио силеџијски акт према њој.
- Куј, деда Милоје да ме силуваја? Шта је бре, људи, неам ја ништа сас деда Милоја, - одлучна беше Савка.
     Но, након разних притисака, уцена, молби и обећања, Савка пристаде да тужи деда Милоја за силовање. Уз све то, нађоше и Цветка Шишенце, који би за флашицу ракије сведочио против мајке и оца, та што не би против деда Милоја. „Видео“ је Цветко Савку, како у вечерњим сатима улази у кућу деда Милоја, као и то како излази из куће сва рашчупана и у сузама.
     На суду се, на заказаном почишту, једнога дана нађоше окривљени деда Милоје, Савка као оштећена и Цветко Шише у својству сведока. Након припремних радњи, судија издеклемова а записничар унесе у записник протокол и податке о учесницима у спору. Потом судија пређе на испитивање о немилом догађају, те након пола сата рада, увиде да се Савкина оптужба темељи на штурим доказима, да је Цветко у судницу ступио видно „опремљен“, да је деда Милоје дао потпуно искрен и реалан исказ:
- Оштећена Савка, - рече судија. Дедер, опишите догађај, реците како се све то одиграло.
- Па, судијо, не ми је пријатно, - рече Савка.
- Знам да вам је непријатно али такав је закон.
- Ете, судијо, он навали на мене...
- Кад и како је навалио?
- Чим улего у кућу...
- Како одмах, па зар није требао најпре да се припреми некако, мислим...
- Е, кад мора све да причам, - окуражи се Савка, - било је овакој. Чим улего у кућу, он навали...
- Немогуће, Савка! – прекину је судија.
- Море, судијо, могуће је. Њему не треба никаква припрема, Он је увек припремен.
- Море, свака му част ако је тако... Наставите, Савка.
- И ја викам, свака час, судијо. Он лежеше на кревет кад ја улего. Да извините, беше гол а ја кад видим голога човека, ја одма... на мене се одма... Како да ви рекнем?
- Добро, Савка, шта је даље било?
- Па, судијо, шћу јадна, подиго вутарку и седо... – рече Савка и обори поглед.
- Испада да све ви навалили на њега. Даље?
- То је, судијо, - срамно рече Савка.
- Само то?
- Море, судијо, неје само тој, - умеша се деда Милоје.
После тој седење, из моје панталоне је сама извадила мој буђелар и сама је узимала колко је оћала.
- Новац?
- Дабоме, судијо, паре! Паре је узимала, а по моју рачуницу, дугује ми још три седења.
Судницом се проломи смех а судија присутнима стави до знања да се уздрже од емоција. Потом се обрати записничару и издиктира пресуду која беше ослобађајућа за деда Милоја. Након тога, рече Савки и Цветку да напусте судницу. Деда Милоју каза да остане те га запита:
- А ви, деда Милоје, гуслате, а?
- А, гуслам, господине.
- Па зар и у овим годинама?
- А шта ћу.
- Је ли, деда Милоје, када сте први пут почели да гуслате?
- У, синко... Још са шес године...
- Ау, - рече судија збуњено. - Свака част. А, колико често можете да гуслате?
- Па, могу синко... могу и често и дуго. Да ви кажем право, могу све док не досадим на другу страну.
- Ма, свака част! Деда Милоје, како можете тако дуго, мислим, који је рецепт за то? – беше заитересован судија.
- Какав рецепис, господине?
- Па, то, да можете гуслати често и дуго.
- А, судијо, па тој се вежба, учи се кроз године... А још нешто је важно...
- Тишина тамо, - подиже глас судија на пороту и записничара, који почеше коментарисати деда Милојине речи. – Шта је још важно?
- Па, судијо, важно је да имате мерак. А кад имате мерак, мора да имате и алат.
- Тишина, бре тамо! Даље, деда Милоје?
- Е, кад све тој имате, прво попијете једну љуту за загревање, и једну за главну ствар.
- Свака част! А после?
- Ех, после... после мож да гуслате цел дан.
- Цео дан!? Е, свака част.
- Него, синко... У задње време, јебава ме гудало.
- Не слуша, а?
- Па, не слуша. Остарело и оно, тражи подмаз.
- Подмаз? Идите, деда Милоје, слободни сте... Е, свака му част! – рече судија, онако за себе, збуњено климајући главом.