У оваквој једној причи, примера ради, требао бих поставити једну краву као носећи лик приче. А онда, крави бих морао придружити још неку животињу, овцу на пример, и "подарио" им моћ говора, У даљем току приче, оне две би водиле конверзацију, којом би се на културан начин ругао нечему, систему друштвеног уређења, на пример. Али, тај сценарио је апсолутно немогућ из разлога што краве припадају врсти која изумире, и то прогресивном брзином. С тога, било би веома неумесно, а и неморално, поигравати се са овим племенитим животињама, поготово што постоји бојазан да оду у заборав, и да их будући нараштају могу видети само на старим, избледелим фотографијама.
Можда бих у причу могао да уведем каквог вола, или јазавца, попут Петра Кочића. Ту су ствари већ другачије. Јазавци не краду кукурузе јер се њиве више не обрађују, те сам с те стране демотивисан. Са воловима се не бих петљао јер је дошло такво време да се не зна ко је во а ко крава. А остаје и дилема око тога јесу ли и они угрожена врста и јесу ли у изумирању.
Пробао сам да на овој причи порадим са магарцима, мазгама, змијама, разним алама и вранама... Није ишло никако. Сви ови појмови, као евентуални носиоци ликова, истрошени су већ. Неки су чак изгубили смисао или природну сврху као ликови, ма које и ма какве приче. Дакле, и ова гарнитура ликова прети да оде у историју.
Свиња! Да, и о њој сам размишљао. Међутим, ни свиње нису што су свиње биле. И оне су се усвињиле. И није само то, ето, и свињама прети истребљење, које је почело онда када су нестали свињари. Са занатом свињара нестали су и многи други занати попут овчара илити пастира, коњушара, чувара пернатих живина.
А да самог човека ставим у носећој улози приче не бих, из разлога што тај може имати неку фалинку. Може бити слеп и ето ми проблема: ем ће се Домановић превртати у гробу, ем ћу добити жестоке критике од Савеза слепих и слабовидих. Ако којим случајем лик буде храмао, шепао при ходу, знам да ће ме многи оптужити како призивам понављање историје. Ни са Нушићем не бих желео да имам проблема јер, још једно сумњиво лице, било би сувишно.
Најзад, упали смо у временски простор када ни једноставну сатиричну причу не можемо написати, а све због нестајања кључних елемената приче. Неко ће се засигурно запитати:
- Па, Бога ти, куда све то нестаде?
А одговор стоји ту, пред његовим носом. Вукови, краве, волови, магарци, змије, мазге, овце, свиње, мајмуни, разне але и вране, све се то посакривало на најсигурнијем месту, под људском кожом! Јер, као што и сами видите, све вредности сатире и несатире, све се то данас полако и сигурно, сатире!
Можда бих у причу могао да уведем каквог вола, или јазавца, попут Петра Кочића. Ту су ствари већ другачије. Јазавци не краду кукурузе јер се њиве више не обрађују, те сам с те стране демотивисан. Са воловима се не бих петљао јер је дошло такво време да се не зна ко је во а ко крава. А остаје и дилема око тога јесу ли и они угрожена врста и јесу ли у изумирању.
Пробао сам да на овој причи порадим са магарцима, мазгама, змијама, разним алама и вранама... Није ишло никако. Сви ови појмови, као евентуални носиоци ликова, истрошени су већ. Неки су чак изгубили смисао или природну сврху као ликови, ма које и ма какве приче. Дакле, и ова гарнитура ликова прети да оде у историју.
Свиња! Да, и о њој сам размишљао. Међутим, ни свиње нису што су свиње биле. И оне су се усвињиле. И није само то, ето, и свињама прети истребљење, које је почело онда када су нестали свињари. Са занатом свињара нестали су и многи други занати попут овчара илити пастира, коњушара, чувара пернатих живина.
А да самог човека ставим у носећој улози приче не бих, из разлога што тај може имати неку фалинку. Може бити слеп и ето ми проблема: ем ће се Домановић превртати у гробу, ем ћу добити жестоке критике од Савеза слепих и слабовидих. Ако којим случајем лик буде храмао, шепао при ходу, знам да ће ме многи оптужити како призивам понављање историје. Ни са Нушићем не бих желео да имам проблема јер, још једно сумњиво лице, било би сувишно.
Најзад, упали смо у временски простор када ни једноставну сатиричну причу не можемо написати, а све због нестајања кључних елемената приче. Неко ће се засигурно запитати:
- Па, Бога ти, куда све то нестаде?
А одговор стоји ту, пред његовим носом. Вукови, краве, волови, магарци, змије, мазге, овце, свиње, мајмуни, разне але и вране, све се то посакривало на најсигурнијем месту, под људском кожом! Јер, као што и сами видите, све вредности сатире и несатире, све се то данас полако и сигурно, сатире!
Нема коментара:
Постави коментар