Твор

К'д се јутрос проборави из с'н
прво погледа к'к'в ће је д'н!
Ама, с'м што искочи у двор
видо поза лесу чучи твор
Па се питујем: шће твор у мој двор!?
Кво да му работим, како да га онодим
у оној мислење поче га заодим
И даље се дзверим: шће твор у мој двор!?
Отвори му лесу, реко ће си иде
Он се још више шћућори кад ме виде.
Реко: де, не се плаши, бегај си у рупу
иди, да ми не улазиш у шупу.
Ама, бре, шће ли твор у мој двор!?
На крај га намоли та малко мрдну
и видо да си има обавезу грдну.
Две творчићи милу испод њега
и сисав ли сисав, затој твор не бега.
Ете, зашто је твор у мој двор!