Живот је разнолик онолико колико су људи спремни да прихвате амплитуду различитости. Неки се роде да читавог живота машу лепезом зла и никакве школе их од суђенице не могу одвратити. Иако мисле зло, чине зло, они су убеђени да раде исправну ствар на исправан начин. Чак и друге људе наговарају да се понашају по њиховом обрасцу. А неки су пак створени да буду добри, али ту постоји квака. Постоје две врсте добрих људи: добри за себе и добри за околину. Ови други не спадају у зле, али нису ни добри за ближње своје. Из тога се закључак сам извлачи да су добри само они људи који су по кроју и мери већине у свом окружењу.
Мица је спадала у добре људе, иако је жена. Сећам се како се за њу говорило да је мелем за сваку рану и како никоме не остаје дужна (у позитивном смислу). Иако није била нарочито омиљена код жена, мушкарци су је ценили и поштовали. Мој комшија, Влада ју је изузетно уважавао. Често је одлазио код ње да је испоштује. Одлазили су и други, чисто да је подсете како јој ни они не ускраћију поштовање, али чини ми се да је Влада најбоље умео да искаже речи респекта. Ја сам био клинац тек и шта сам ја знао о поштовању, али се сећам да ме Влада понекад водио код Мице. Волео сам да одлазим код ње јер је на столу, у кутији од мармеладе, увек било "Негро" бомбона. Појео бих по пет-шест, понекад и десетак бомбона, док су Мица и Влада у другој соби поправљали кревет, који је увек шкрипао и баш им задавао муке. Никада га нису поправили.
Нису људи из села били једини који су поштовали Мицу. Сећам се да је међу њеним обожаваоцима био и наш учитељ. Иако Мица није имала деце за школу, учитељ јој је исказивао нарочиту наклоност. Такође, међу њеним изразитим поштоваоцима могао се уврстити и сеоски поштар. Онда није било много рачуна за плаћање као сада, али ТВ преплату је Мица плаћала. Знам по томе што је поштар врло често истицао њено испуњење обавеза и критиковао остале људе зашто крију телевизоре.
- Једна Мица уредно плаћа таксу за телевизор, а ти не можеш?
Тако би поштар критиковао угледног домаћина у селу, деда-Борка, који би само, загонетно завртео главом, уз мистериозни осмех.
Мицу је поштовао и порезник Стојан, јер је и порез плаћала увек на време и у ратама, како је то Законом прописано. Стојан јој је из поштовања, омогућавао да порез исплати и у већем броју рата.
Волела је Мица да плаћа своје обавезе како према држави, тако и према појединцима. Мушкарци су се просто утркавали око тога ко ће јој узорати њиву, орезати виноград, покосити ливаду, изриљати башту, испрскати лозу... јер су знали да их увече чека сигурна исплата за дневни труд. Ако не би била у могућности да према некоме измири дуговање тога дана, Мица би инсистирала да плати и камату.
Можда неки и не би наплатили свој рад, али Мица је обожавала плаћање. Некима надницу није могла исплатити одједном, те би им говорила да дођу сутра по остатак дуговања. Нико се није бунио, јер су знали да ће исплате сигурно бити, и зато је Мица била посебно поштована.
Неки кажу да је толико волела плаћање, те да је неко затекао како лежи на кревету, замишљајући да некоме нешто плаћа. Многи су је поштовали, а поштовала се и сама.
Мица је спадала у добре људе, иако је жена. Сећам се како се за њу говорило да је мелем за сваку рану и како никоме не остаје дужна (у позитивном смислу). Иако није била нарочито омиљена код жена, мушкарци су је ценили и поштовали. Мој комшија, Влада ју је изузетно уважавао. Често је одлазио код ње да је испоштује. Одлазили су и други, чисто да је подсете како јој ни они не ускраћију поштовање, али чини ми се да је Влада најбоље умео да искаже речи респекта. Ја сам био клинац тек и шта сам ја знао о поштовању, али се сећам да ме Влада понекад водио код Мице. Волео сам да одлазим код ње јер је на столу, у кутији од мармеладе, увек било "Негро" бомбона. Појео бих по пет-шест, понекад и десетак бомбона, док су Мица и Влада у другој соби поправљали кревет, који је увек шкрипао и баш им задавао муке. Никада га нису поправили.
Нису људи из села били једини који су поштовали Мицу. Сећам се да је међу њеним обожаваоцима био и наш учитељ. Иако Мица није имала деце за школу, учитељ јој је исказивао нарочиту наклоност. Такође, међу њеним изразитим поштоваоцима могао се уврстити и сеоски поштар. Онда није било много рачуна за плаћање као сада, али ТВ преплату је Мица плаћала. Знам по томе што је поштар врло често истицао њено испуњење обавеза и критиковао остале људе зашто крију телевизоре.
- Једна Мица уредно плаћа таксу за телевизор, а ти не можеш?
Тако би поштар критиковао угледног домаћина у селу, деда-Борка, који би само, загонетно завртео главом, уз мистериозни осмех.
Мицу је поштовао и порезник Стојан, јер је и порез плаћала увек на време и у ратама, како је то Законом прописано. Стојан јој је из поштовања, омогућавао да порез исплати и у већем броју рата.Волела је Мица да плаћа своје обавезе како према држави, тако и према појединцима. Мушкарци су се просто утркавали око тога ко ће јој узорати њиву, орезати виноград, покосити ливаду, изриљати башту, испрскати лозу... јер су знали да их увече чека сигурна исплата за дневни труд. Ако не би била у могућности да према некоме измири дуговање тога дана, Мица би инсистирала да плати и камату.
Можда неки и не би наплатили свој рад, али Мица је обожавала плаћање. Некима надницу није могла исплатити одједном, те би им говорила да дођу сутра по остатак дуговања. Нико се није бунио, јер су знали да ће исплате сигурно бити, и зато је Мица била посебно поштована.
Неки кажу да је толико волела плаћање, те да је неко затекао како лежи на кревету, замишљајући да некоме нешто плаћа. Многи су је поштовали, а поштовала се и сама.
Нема коментара:
Постави коментар