Nezgodan Mile

(za pravilan izgovor akcentovati crveni samoglasnik)

        Golem č'čkolj, ov'j moj košija, Mile! S'mo čapuri, ne mož ga zaustaviš. Sreto ga njeknja s's pun č'č'k zembil, ide od pijac. Pa stade da mi nešto orati, a na mene se ita! Razoratija se, nume da stane, a ja sve ustupkujem... Išeja bi si ja, al' vikam, red je da ga ispoštujem. Lele, kad si mi zaorati kako je išeja u opštinu, pa tam nešto dokazuvaja i svi gi on nadoratija! 
- Svi ućutaše! Dokaza im!
Posle se preseli u sud, pa i tam nešto "dokazuvaja" al' ga"zamolili" pa iskočija otud. T'm'n s'm mislija da je završija s's oratu, pa da si poitam po svoje rabote, kad mi zapriča kako ga zaustavija policajac sas nevrzan pojas. I tuj mu Mile dokazuvaja, dokazuvaja...
- Dobro, znači ne te kaznija, pita ga ja.
- Ma, kazni me al sam mu dokazaja!
         Mislim se ja, kakvo je toj dokazuvanje kad ga je policajac kaznija, al nek mu bude. Poče ja b'š da mrdam, ba'š mi se prižurilo, a on razvrza od politiku! Stiskam se ja, mrdam, vidi on da je na mene zort da idem, ali ne obraća pažnju. Više je pažnju posvetija na Vučića, pa štoti neje za njega rekja! Posle predje na Bosnu i Hrvatsku i na svi nadje manu. Ja se unervozi i ubezderi, al on toj ne primećuje! Mora ga prekinem, reko da mora si idem... Ma nedade da završim, a već otide samerikanci na Mesec!
Kad sleže ozgor, ide u Čečeniju, pa u Boliviju, u Angolu... a meni već vrije li vrije! Ne mogu više da izdržim, ću ljosnem!!! A on nastavi dalje, kako njegov komšija ima brata, kuj više liči na njega nego na sebe! Kvo je toj bitno... bem li ga?!
        Još lečka vreme me zadržava pa reče:
- Ete, ja te malko zadrža na sred ulicu, ti se možda žuriš, drugi put ću ti pričam malko poviš. A i ov'j kanalizacija se b'š rasmrdela! Aj, dovidjenje čim se žuriš.
- Ma, ne žurim se VIŠE!!! Reko' ja! 
Ah, Mile... mile ti ga majke...