Isečak (od 31:28 - 35:58) u tekstu, iz TV filma "Zvezdana prašina" iz 1976.
Lica:
- On (Marko)
- Ona (Kaća)
- Kum
Kum na ulaznim vratima, otvara mu on, na stolu pijani šaran, dok ona plače.
Kum: (vidno zagrejan alkoholom) - Šta je bilo? I... da nije neko umro?
On: - Da!
Kum: - Ž..., o... od njenih?
On: - Da!
Kum: - A ko?
On: - Ja!
Kum: - Ti?!
On: - Da.
Kum: - Ma, stvarno!?
On: (ljutito) - Najstvarnije!
Kum: (začudjeno) - Što ti je čovek, ljudi božji? Pa juče sam te... sreo... živog i zdravog! Bog da ti dušu prosti, (krsti se) bio si dobar čovek.
On: - ... dobro, ajde...
Kum: - E, niko ne zna šta nosi dan, a šta noć!
On: - Dobro, šta se može, sedi tu.
Kum: - Kumo, moje najiskrenije saučešće, kumo! (pruža ruku kumi koja sedi ridajući)
Kuma: - On je za mene mrtav! Mrtav!!!
Kum: (kao da se nečega setio) - Jel'... je li kume, a što ti ne legneš?
On: - Moram da se spremam.
Kum: - Pa, imaš pravo, naležaćeš se. Jel' ste javili rodbini?
On: - Nismo i to je naš problem, šta se tebe tiče? Zasad zna samo ona. Dva sata joj objašnjavam ovde da je to jače od mene, da je tako moralo biti i tako dalje... da je to jače od ljudi... ma dobro, ti si pametan čovek, tebi ne treba objašnjavati.
Kum: - Iznenada je, kume. Nemoj tako, iznenada je. Da je ona ranije znala, mogla bi žena da se pripremi, a... (iako pijan, oseća da nije sve u redu) Moraš da legneš (zapovedno), kume, moraš da legneš! Nećeš valjda rodbinu da sačekaš na nogama?! Znaš... nije red! Valjda znaš kakav je red kad čovek umre? Pomisliće da si neozbiljno shvatio smrt! Slušaj, što se tiče mene, kume, ti možeš preda mnom i da pevaš. Meni to nije ništa, možeš ti preda mnom, neću da se naljutim. Al' oni će te ogovarati, znaš kak'i su naši ljudi? Kažem ti..., reći će da si neozbiljno sve to shvatio. (prilazi stolu i naliva rakiju) Evo, sad... prvi put ne mogu da ti kažem "Živeo!" Nekako je nezgodno. (podiže čašicu) A ja čim sam ušao na vrata video sam kako si bled... (ispija, a ona rida) I... ruku kad sam ti pipnuo, vidim... a sve mi je bilo jasno.
On: - Dobro kume, teši ti nju i brini se za nju, za mene ne brini ništa!
Kum: - Dobro, kume.
On: - Meni ionako svejedno. Odoh da se obrijem.
(njen plač se čuje u pozadini)
Kum: - E... a opet, (kao da glasno razmišlja) da nije smrti, kako bi se čovek radovao što je živ, jel tako? Medjutim, kad bolje pogledaš, a da nije života, šta bi silna administracija radila?! (obraća se kumi) Ništa... nemoj ti da plačeš, kumo nemoj ništa da plačeš ti. Još si mlada, kumo. Još si mlada, ti imaš stan... (rukom stavlja parče ribe u usta, žvaće) Lepa si..., i riba ti je dobra. Divljak!
Ona: - (kroz plač) Divljak! Samo da sam ja to ranije znala, ne bi on meni tako! Stvarno divljak!
Kum: - Pa nemoj tako, kumo! (vadi riblju kost iz usta) Ko da je on hteo da te zavije u crno, Moglo je to tebi da se desi, kumo. A... pa bi nas dvojica sedeli i pili, a tebe bi... uvijali i kupali... ja, ne razumem se ja mnogo u te ženske, ove... ženske smrti!
On: - Dobro, aj... idem onda
Kum: - Kume, jel odlaziš?
On: - Da.
Kum: - (krsti se i ljubi ga u čelo)
On: (otima se) - Dobro... aj...
Kum: - Je li bez povratka ideš?
On: - Bez.
Kum: - Pa znači, pa da, nisi se ni rodio s povratkom. Nego, znaš šta, kume...
Ona: (prilazi im plačući) - Marko, molim te...
On: - Kaća, molim te!
Ona: - Ako sam te nečim uvredila...
Kum: (njoj) - Smiri se, smiri se.
Ona: - ... ako sam te iznervirala! (kroz plač) Molim te...
Kum: (njemu) - slušaj, ako nemaš prevoz, ja mogu da te odbacim do groblja. Toliko mogu za tebe da učinim.
On: - Uzeću taksi
Kum: - Imaš pravo! Umri kao čovek, brate!
On: - Pa, dobro, (odlazi) nadam se da ćemo se videti.
Kum: - A... Meni se ne žuri još.
Lica:
- On (Marko)
- Ona (Kaća)
- Kum
Kum na ulaznim vratima, otvara mu on, na stolu pijani šaran, dok ona plače.
Kum: (vidno zagrejan alkoholom) - Šta je bilo? I... da nije neko umro?
On: - Da!
Kum: - Ž..., o... od njenih?
On: - Da!
Kum: - A ko?
On: - Ja!
Kum: - Ti?!
On: - Da.
Kum: - Ma, stvarno!?
On: (ljutito) - Najstvarnije!
Kum: (začudjeno) - Što ti je čovek, ljudi božji? Pa juče sam te... sreo... živog i zdravog! Bog da ti dušu prosti, (krsti se) bio si dobar čovek.
On: - ... dobro, ajde...
Kum: - E, niko ne zna šta nosi dan, a šta noć!
On: - Dobro, šta se može, sedi tu.
Kum: - Kumo, moje najiskrenije saučešće, kumo! (pruža ruku kumi koja sedi ridajući)
Kuma: - On je za mene mrtav! Mrtav!!!
Kum: (kao da se nečega setio) - Jel'... je li kume, a što ti ne legneš?
On: - Moram da se spremam.
Kum: - Pa, imaš pravo, naležaćeš se. Jel' ste javili rodbini?
On: - Nismo i to je naš problem, šta se tebe tiče? Zasad zna samo ona. Dva sata joj objašnjavam ovde da je to jače od mene, da je tako moralo biti i tako dalje... da je to jače od ljudi... ma dobro, ti si pametan čovek, tebi ne treba objašnjavati.
Kum: - Iznenada je, kume. Nemoj tako, iznenada je. Da je ona ranije znala, mogla bi žena da se pripremi, a... (iako pijan, oseća da nije sve u redu) Moraš da legneš (zapovedno), kume, moraš da legneš! Nećeš valjda rodbinu da sačekaš na nogama?! Znaš... nije red! Valjda znaš kakav je red kad čovek umre? Pomisliće da si neozbiljno shvatio smrt! Slušaj, što se tiče mene, kume, ti možeš preda mnom i da pevaš. Meni to nije ništa, možeš ti preda mnom, neću da se naljutim. Al' oni će te ogovarati, znaš kak'i su naši ljudi? Kažem ti..., reći će da si neozbiljno sve to shvatio. (prilazi stolu i naliva rakiju) Evo, sad... prvi put ne mogu da ti kažem "Živeo!" Nekako je nezgodno. (podiže čašicu) A ja čim sam ušao na vrata video sam kako si bled... (ispija, a ona rida) I... ruku kad sam ti pipnuo, vidim... a sve mi je bilo jasno.
On: - Dobro kume, teši ti nju i brini se za nju, za mene ne brini ništa!
Kum: - Dobro, kume.
On: - Meni ionako svejedno. Odoh da se obrijem.
(njen plač se čuje u pozadini)
Kum: - E... a opet, (kao da glasno razmišlja) da nije smrti, kako bi se čovek radovao što je živ, jel tako? Medjutim, kad bolje pogledaš, a da nije života, šta bi silna administracija radila?! (obraća se kumi) Ništa... nemoj ti da plačeš, kumo nemoj ništa da plačeš ti. Još si mlada, kumo. Još si mlada, ti imaš stan... (rukom stavlja parče ribe u usta, žvaće) Lepa si..., i riba ti je dobra. Divljak!
Ona: - (kroz plač) Divljak! Samo da sam ja to ranije znala, ne bi on meni tako! Stvarno divljak!
Kum: - Pa nemoj tako, kumo! (vadi riblju kost iz usta) Ko da je on hteo da te zavije u crno, Moglo je to tebi da se desi, kumo. A... pa bi nas dvojica sedeli i pili, a tebe bi... uvijali i kupali... ja, ne razumem se ja mnogo u te ženske, ove... ženske smrti!
On: - Dobro, aj... idem onda
Kum: - Kume, jel odlaziš?
On: - Da.
Kum: - (krsti se i ljubi ga u čelo)
On: (otima se) - Dobro... aj...
Kum: - Je li bez povratka ideš?
On: - Bez.
Kum: - Pa znači, pa da, nisi se ni rodio s povratkom. Nego, znaš šta, kume...
Ona: (prilazi im plačući) - Marko, molim te...
On: - Kaća, molim te!
Ona: - Ako sam te nečim uvredila...
Kum: (njoj) - Smiri se, smiri se.
Ona: - ... ako sam te iznervirala! (kroz plač) Molim te...
Kum: (njemu) - slušaj, ako nemaš prevoz, ja mogu da te odbacim do groblja. Toliko mogu za tebe da učinim.
On: - Uzeću taksi
Kum: - Imaš pravo! Umri kao čovek, brate!
On: - Pa, dobro, (odlazi) nadam se da ćemo se videti.
Kum: - A... Meni se ne žuri još.
Z A V E S A !
Нема коментара:
Постави коментар