Датуми, датуми...

     Не, то нису само пуки бројеви. То су успомене, лоше а и оне добре. Буде се сећања иако ми то не желимо. Тај се процес одвија у нама мимо наше воље. Углавном, успомене нас подсећају да смо имали прошлост. Да смо оставили какав траг иза нас. Да смо, ту и тамо, утицали на равнотежу у Свемиру. Својим деловањем, променили смо Друштво, Природу...
     На данашњи дан, 1980. у 14 часова се завршио мој први радни дан. Локација, Монтажа Развитак у Лесковцу. Радно место, електроинсталатер на електроинсталацији погона Ресортове фабрике. Имао сам у том тренутку један дан радног стажа, тек један од 13.372 дана (36 година, 7 месеци и 17 дана).
     Ех, какав је то осећај био онда! Па, у том трену, Свет је био мој, држао сам га на длану. И не само Свет, не наш Млечни пут, имао сам Васиону у шаци! Радост се мешала са усхићењем, са неверицом... Зар је могуће да сам се запослио, зар је могуће да имам један радни дан, дан радног стажа?
Када је пословођа Вуле објавио крај радног времена за тај дан, да треба прикупљати алат и опрему, да се можемо пресвлачити и спремати за одлазак кући, ја сам желео да останем да радим још, поподне цело, ноћ... да сутрадан пре свих будем на послу, да ми неко не украде радно место. Након одласка кући, стрeпио сам због тога. Мајка ме дочекала са сузама у очима и рекла нешто, не знам шта, нисам је чуо. Мислио сам само на сутрашњи дан, да што пре одем на посао.
     А био сам материјално врло слаб, посао ми је дошао као спас, као дављенику сламка. Имао сам онда само 19 година, желео сам пуно тога а имао сам само голи живот. И један радни дан. И један датум, 14. мај!

     (У погону Монтажа- Развитак сам радио само два и по месеца, након чега сам прешао у Електродистрибуцију Лесковац, погон у Грделици, где сам на месту електроенергeтичара радио до краја радног века, када сам пензионисан 31. 12. 2016. - jош један датум). Доња слика датира из 2012.