Део рецензије проф. Маје Милић:
Траговима оштрог пера
"Ако сте у потрази за неком необичном књигом, па вам у руке дође најновија збирка Јована Димитријевића „Кочебарски“, на путу сте да доживите праву књижевну аван-туру. Аутор је стекао самопоуздање, једна добра ствар утицала је на појаву друге. Уз мало охрабрења са стране, аутор је почео слободније да пише стварајући неку другу збирку важнију од оне прве. И тако, ево нас пред трећом.
Каже се да о књигама не требамо судити по корицама. Поставља се питање да ли им требамо судити на основу наслова? Наравно, да! Нарочито ако је у питању неки необи-чан наслов попут придева који стоји у називу ове збирке. Тиме је аутор, да се тако изра-зим, одрадио пола посла. Већ самим насловом заинтригирао је читаоце, како оне из свог окружења, тако и оне друге, којима сам наслов може бити непознаница. Можда би читаоци требало да пођу, управо, од ове тужне, истините приче, по којој је читава збирка добила назив..."
Слово о књизи
"Ако сте заинтересовани да прођете кроз разне авантуре, попут „Алисе у земљи чуда“, онда слободно уђите у Јованов свет прича и препустите се узбуђењима, која вас очекују на том путу, ка новим видицима и сазнањима.
Његове приче обилују, како апстрактним темама, појава и дешавања у свемиру, тако и свакодневницом обичних људи и животних тема. Кроз своје писање, он налази сим-болику и мистику у речима и знаковима, и то несебично дели са читаоцима.
Приче започиње као магијски ритуал, који отвара душу читаоцу и тера га да се пре-пусти емоцији. Он широм отвара врата ликовима којима непогрешивом нотом, као у музици, боји речима призвук од хероја до губитника. На посебан начин у читаоцу буди успавану душу, која има потребе да лута и дотиче разна искушења. Поставља питање линије између човека и монструма у њему, као и тренутак када долази до пресецања исте, са трагичним завршетком. На занимљив начин нас суочава са чињеницом да у сваком од нас, у неком кутку душе, стоји сакривено зло које само чека погодан тренутак да искочи и уплаши нас или, по најгорем сценарију, заузме већу територију наше душе..."
Нема коментара:
Постави коментар