Ни себи нисам умела објаснити празнину у души коју сам осећала. Била сам попут издуваног балона, робот, који механички ради. Да ме је неко питао шта ми фали, не бих знала да одговорим. Нешто ми је недостајало а шта, не, то ни сама нисам знала. Но, и поред тога, успевала сам да одржим добар однос према свима, трудећи се да задржим понашање једне даме. Понекада бих саму себе упитала; када сам научила тако добро да глумим? Долазило ми је да вриштим а ја сам се смејала. Само уснама... Како то други нису примећивали? Или су ме тако мало знали, да нису могли разграничити стварност од глуме, или их можда није ни интересовало шта се са мном дешава? Правили смо се да смо сви добри пријатељи, али да некога од нас упиташ нешто лично о оном другом, верујем да би остао затечен. Једноставно смо се познавали али, нисмо се знали. Међутим, у једном трену све се променило.
Те вечери сам пошла на неко славље, само из обавезе. Искрено, није ми се ишло али, шта ћеш? Некада мораш да се одазовеш на неки позив да би се тај неко осећао испоштовано. А да сам могла бирати, најрадије бих остала кући у полумрачној соби са чашом црног вина, уз неку лагану баладу, која би ми можда измамила и коју сузу. У последње време често се дешавало да ми очи засузе. Да ли сам постала јако осетљива, или је то климакс закуцао на моја врата? Ту сам остала у дубокој недоумици.
Иако безвољна али скоцкана, онако како умем, са намештеним осмехом, одазвала сам се позиву. Место окупљања је већ било прошарано разним приликама а на сву моју срећу, видела сам и нека позната лица. “Добро је” – помислих. Бар нећу сама седети у неком ћошку и гледати сажаљиве погледе усмерене у мом правцу. И тако, ипак са чашом вина у руци, ћаскала сам онако необавезно са неким познаницима, не могу рећи пријатељима, јер до те фазе још нисмо били дошли. И ту, на очиглед присутних, поново глумим веселу даму која је срећна што је ту, а у себи жалим за мојом собицом и миром који сам тамо оставила. Док уљудним тоном одговарам на удварање господина, који жели да ми “украде” број телефона, користећи одсутност своје супруге и њену потребу за тоалетом, мој поглед је више устремен на дешавања иза његових леђа. Тако то бива као по каквом кључу на тим збирштинама.
А онда… ух, онда сам угледала човека због кога су ми колена заклецала! Први пут га видим, не познајем га а имам осећај као да га знам читавог живота. У једном моменту погледи су нам се срели. И прилепили се. Гледали смо се... “Да ли је то љубав на први поглед” – запитала сам се? Зар у овим годинама? Насмејала бих се на сав глас да нисам као хипнотисана зурила у његове очи. Осетила сам потребу да га додирнем. Као по неком договору, пошли смо једно према другом. Пружила сам му руку у знак поздрава... није могао да се уздржи. Прихватио је моју руку а затим… Ех, затим, примио ме је у загрљај и прошаптао своје име, које нисам успела да чујем. Ударци мога срца били су гласнији од његовог шапата. Ја своје име нисам могла ни да изговорим. Само сам спустила главу на његово раме, предала се и остала у његовом загрљају. Осећала сам да ту и припадам. Тај осећај као да нас је обоје преплавио. Имала сам утисак да сам са њим на пустом острву и да постојимо само нас двоје. Погледи осталих гостију са стране нас нису нимало додиривали а ни занимали. Да, постојали смо само он и ја!
Ево, већ месец дана је прошло од нашег сусрета. Нећемо славити тај јубилеј јер, ми славимо сваки дан. Волимо се лудо, пуном паром. Свакога јутра ме буди његова порука. Сваке ноћи тонем у сан уз његово ,,Лаку ноћ љубави ". Чини ми се као да пре њега нисам живела. Само сам преживљавала.
Понекада се запитам да ли је стваран? Навикла сам на површне мушкарце, који само траже начин да жену одвуку у кревет и ни о чему другом не размишљају. Можда то код неких жена пролази. Можда им импонује. Мени, не. Код мене царују неки други аршини.
Ох, како је диван осећај када ме пита како сам, или како сам провела дан... Када ми каже да му се допадају моје усне, очи... Да сам му стално у мислима, да је опседнут мојим ликом… Обећала сам му да ћу увек остати иста. Да се нећу мењати. Не да верујем већ знам да ме воли баш такву какву ме је упознао. Крадемо време јер желимо да надокнадимо све пропуштене године. Верујемо да је будућност наша. Истопим се, као снег на сунцу окопним од самог, благог додира његове руке, а лептирићи у мени плешу свој узнемирујући плес. Више не морам да глумим. На мојим уснама и у мојим очима, блиста осмех среће.
Да, у овим мојим годинама, уверила сам се да постоји љубав на први поглед. Љубав је као ветар. Не видиш је јер си заслепљен а ипак је осетиш… Понекада се само уплашим да ово није сан из кога ћу се пробудити. Али, сам поглед на њега, увери ме да је ово јава, садашњи трен, стварност - наша стварност!
Аутор
ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ Србија
25.01.2022.
Корекција и техничка подршка
Jovan Dimitrijević
Здраво пријатељи, ово је моје сведочанство. У браку сам 5 година и живимо заједно 9 година. Били смо разведени 4 месеца. Он жели да оде и не жели да спасе наш брак. Били смо сјајан пар (бар сам веровао у то) и ретко смо се свађали. Неколико месеци пре него што је отишао од куће, био је тако неактиван и много је спавао. Схватила сам да има емотивну везу са неким и потврдила сам да га привлачи. Онда је рекао да више није заљубљен у мене и да не може да живи са мном. Молио сам се, плакао и тако месецима. Заиста ми је потребна помоћ и желим свог мужа назад. Сурфовао сам интернетом када сам видео сведочење једне жене да је др Алаба био диван мађионичар који је помогао у лечењу миома и да је могла да натера своје дете да се прибере код куће. она је написала његов контакт и ја сам га копирала, прво сам посумњала на овај контакт, али стварно ми треба трајно решење за мој проблем, па му шаљем поруку у којој објашњава моју ситуацију, рекао ми је да се побринем да се муж врати ако имам да поступим тако како ми је указао, урадио сам све што ми је рекао, а четвртог дана добио сам извињење од њега да не зна шта му је, те вечери се вратио кући и молио се за све својим гресима и пошто су наша љубав и брак постали јачи, желим да се захвалим великом магичару чаролија др Алабију на његовом добром раду и поново срећи у животу. Ако имате исте породичне проблеме или друге проблеме, контактирајте др Алабу данас на: дралаба3000@гмаил.цом или га контактирајте на ВхатсАпп и Вибер на овај број: +1 (425) 477- 2744 Могу да изведем било које чини за које мислите да ја сам живо сведочанство .................
ОдговориИзбриши