Песмозборење 4

Песма која ми је донела друго место на Песмозборењу 4, 

28. октобра, у организацији УСУД "Поезија 016" Лесковац.

Зашто завесе не навлачиш

Сваке вечери када сат на тргу
откуца двадесет један звук
Немир се јави у мојој души,
у глави затишје, настане мук!

Који тренутак потом чујем
твојих штикли познати тон.
Срце убрза на стотину и више
у ушима завлада нечујан звон.

Зашто завесе никад не навлачиш?
Зашто палиш светло док се свлачиш?
Не затварам очи пред таквом сценом.
За тај призор плаћам сваком ценом.

Очи клизе за твојом силуетом
све до угла иза кога живиш.
Само те пратим, не смем ти прићи.
Можда ме због мога страха кривиш!?

Зашто завесе никад не навлачиш?
Зашто палиш светло док се свлачиш?
Не, не затварам очи пред таквом сценом.
За тај призор плаћам сваком ценом.

На слици десно: Горица Додеровић, реномирана лесковачка песникиња, и моја маленкост.

 *   *   *

У ревијалном, музичком делу представе,
наступ са својим другарoм и пријатељем:
Драган Величковић, сликар, песник,
текстописац, музичар, композитор...







На слици десно:
Драган Величковић и моја маленкост.