У нашем се говору често ова реч уоптребљава као погрда, као отклон благонаклоности сваке врсте према особи којој је упућена. Не тако ретко, реч сељак се повезује и са кварношћу карактера неке особе, са злобом, са пакошћу, са необразованошћу или одсуству било каквог осредњег нивоа писмености...
Никако се не могу сложити са оваквим начином размишљања оних особа које гаје (слободно могу рећи) илузије, девијантне предиспозиције, предрасуде, гадости... А зашто њихова мишљења називам оваквим терминима?
Да би некоме прикачио какав епитет (добар, лош или зао), мораш га добро, темељно упознати. Такође, ако је неки епитет пришивен некоме, он важи само за њега, а нипошто за све припаднике његовог друштвеног слоја.
Неко је покушао да раздвоји значење речи сељак, па је у образложењу навео како постоји сељак по пореклу и сељак по понашању. У првом случају реч сељак била би именица, а у другом придев. Неко је покушао да то дочара на један финији начин тиме што је припадника друге врсте назвао сељачином!
Тако сада имамо сељака, који живи на селу, вредан, поштен (обрађује земљу и живи од свога рада), и имамо сељачину који се "понаша" у граду, а марљивост и поштење је код њега исписано хијероглифима. Ниво образовања и једног и другог, у овом случају, небитан је.
Али... Да ли је сељак у исто време и малограђанин?
Влада мишљење да је реч сељак, ипак погрдног карактера јер: сељак, због свог боравка на селу, због посвећености земљи, није довољно школован, интелектуално је асоцијалан (нема свакодневне контакте са образованим лицима), одсечен је од актуелних збиваља (у свету и у земљи), те сходно томе, реч сељак је погрдан назив за такве особе. У прилог овој тези иде податак да су овакви људи због изолованости и удаљености села од градова били мање изложени савременим достигнућима, те их је управо то и чинило конзервативним, необразованим, затуцаним представницима, који својим опхођењем крше сваки вид културног понашања.
До поделе на господу и сељаке је дошло не тако давно, а управо они који су се одрекли свог сељачког порекла, припадају оној врсти сељака, врсти коју су сами произвели у својој глави, тј. припадају сами себи. Све док су Турци боравили на овим просторима, наш народ је живео искључиво по селима, далеко од градова, скривајући се од турског зулума и харача. Али када је наш човек запосео градску средину, он је почео да се градски осећа и сви новодошли су за њега представљали сељаке односно, малограђане. И то му је било мало, него је сваког ко је иоле другачије размишљао или чинио од (сада) грађанина, био је сељак. То је исто као када би мајмун мајмуном назвао мајмуна само зато што се мајмунски понаша. И опет питање: да ли је сељак малограђанин или је мало грађанин, а мало сељак?
Професорка књижевности, велика српска песникиња и академик САНУ, Десанка Максимовић, једну своју велику песму започиње речима: "Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану..." То говори и више од онога што је написано!
Сада испада да је сваки грађанин мало сељак, а имамо и категорију грађанина - малосељака!
На крају, да су сељаци необразована лица, никако се не бих сложио. Образовани су онолико колико је потребно да би успешно извршавали своје задатке, па и више од тога. Насупрот томе, не каже се узалуд за лекаре да су, метафорично, професионални идиоти.
Оставите на пустом острву раздвојено сељака, лекара, инжењера, професора, магистра, научника, а да не спомињем ову новопечену гарнитуру занимања попут блогерки, стриптизета, пиарева, разноразних саветника итд. и свима дајте једнаке услове за живот и рад. Након извесног времена на остврву ће једино опстати сељак и научник, јер су једино они способни да се прилагоде нечему што се може назвати НИШТА, склони истраживању и природној борби за опстанак. Ето у ком се друштвеном рангу креће наш сељак, па ти, што припадника своје врсте називаш сељаком јер ти се чини необразованим, размисли мало о томе... ако имаш чим!?
Никако се не могу сложити са оваквим начином размишљања оних особа које гаје (слободно могу рећи) илузије, девијантне предиспозиције, предрасуде, гадости... А зашто њихова мишљења називам оваквим терминима?
Да би некоме прикачио какав епитет (добар, лош или зао), мораш га добро, темељно упознати. Такође, ако је неки епитет пришивен некоме, он важи само за њега, а нипошто за све припаднике његовог друштвеног слоја.
Неко је покушао да раздвоји значење речи сељак, па је у образложењу навео како постоји сељак по пореклу и сељак по понашању. У првом случају реч сељак била би именица, а у другом придев. Неко је покушао да то дочара на један финији начин тиме што је припадника друге врсте назвао сељачином!
Тако сада имамо сељака, који живи на селу, вредан, поштен (обрађује земљу и живи од свога рада), и имамо сељачину који се "понаша" у граду, а марљивост и поштење је код њега исписано хијероглифима. Ниво образовања и једног и другог, у овом случају, небитан је.
Али... Да ли је сељак у исто време и малограђанин?
Влада мишљење да је реч сељак, ипак погрдног карактера јер: сељак, због свог боравка на селу, због посвећености земљи, није довољно школован, интелектуално је асоцијалан (нема свакодневне контакте са образованим лицима), одсечен је од актуелних збиваља (у свету и у земљи), те сходно томе, реч сељак је погрдан назив за такве особе. У прилог овој тези иде податак да су овакви људи због изолованости и удаљености села од градова били мање изложени савременим достигнућима, те их је управо то и чинило конзервативним, необразованим, затуцаним представницима, који својим опхођењем крше сваки вид културног понашања.
До поделе на господу и сељаке је дошло не тако давно, а управо они који су се одрекли свог сељачког порекла, припадају оној врсти сељака, врсти коју су сами произвели у својој глави, тј. припадају сами себи. Све док су Турци боравили на овим просторима, наш народ је живео искључиво по селима, далеко од градова, скривајући се од турског зулума и харача. Али када је наш човек запосео градску средину, он је почео да се градски осећа и сви новодошли су за њега представљали сељаке односно, малограђане. И то му је било мало, него је сваког ко је иоле другачије размишљао или чинио од (сада) грађанина, био је сељак. То је исто као када би мајмун мајмуном назвао мајмуна само зато што се мајмунски понаша. И опет питање: да ли је сељак малограђанин или је мало грађанин, а мало сељак?
Професорка књижевности, велика српска песникиња и академик САНУ, Десанка Максимовић, једну своју велику песму започиње речима: "Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану..." То говори и више од онога што је написано!
Сада испада да је сваки грађанин мало сељак, а имамо и категорију грађанина - малосељака!
На крају, да су сељаци необразована лица, никако се не бих сложио. Образовани су онолико колико је потребно да би успешно извршавали своје задатке, па и више од тога. Насупрот томе, не каже се узалуд за лекаре да су, метафорично, професионални идиоти.
Оставите на пустом острву раздвојено сељака, лекара, инжењера, професора, магистра, научника, а да не спомињем ову новопечену гарнитуру занимања попут блогерки, стриптизета, пиарева, разноразних саветника итд. и свима дајте једнаке услове за живот и рад. Након извесног времена на остврву ће једино опстати сељак и научник, јер су једино они способни да се прилагоде нечему што се може назвати НИШТА, склони истраживању и природној борби за опстанак. Ето у ком се друштвеном рангу креће наш сељак, па ти, што припадника своје врсте називаш сељаком јер ти се чини необразованим, размисли мало о томе... ако имаш чим!?
Нема коментара:
Постави коментар