Поче зима да снегом
земљу облачи
сву да је у бело
заобличи
јер само у бело обучена
земља
на зиму личи и то јој
приличи.
Потруди се зима те
покри земљу
да сакрије блато под
својом чергом
да сакрије спрегу кише
и земље
и труло лишће под
сваким брегом.
Колико је зима марљива
била,
сва се јадна од труда
изморила
камаре снега изручила
земљи
и ветром радосно низ
поље орила .
Неда се сунце никаквој
зими
ка земљи прогура пипке
своје
топлином отопи кожух
снежни
"Нећеш, зимо, у
царство моје!"
И продуби се кал на
сеоском путу
и откри се труло лишће
и лес
и њива што ју човек
узора у јесен
да засади хлеб, глађу
занесен.
Ал' опет, зима лења не
била
Вредно по пољу и шуми
радила
Пахуље своје на земљи
слагала
ваздан се зима са
сунцем вагала.
Зима је орна, зато ће
снегом
прошетати чак до
Хиландара
Хоће зима своје да
прикаже дело
Зар да је само слово
календара?
Нема коментара:
Постави коментар