Ауторство

Већина текстова на блогу су ауторски и објављени, задржавам сва АУТОРСКА ПРАВА над њима, МОРАЛНА И ИМОВИНСКА!

петак, 29. новембар 2024.

Оџачар грла

     Мица, иако жена, спадала je у добре људе. Од неких старијих сам чуо да су је звали Мица Негро - нисам знао зашто. Сећам се како се за њу говорило да је мелем за сваку рану и како никоме ниjе остајaлa дужна (у позитивном смислу). Иако није била нарочито омиљена код жена, мушкарци су је ценили и поштовали. Мој комшија, Влада ју је изузетно уважавао. Често је одлазио код ње да је испоштује. Одлазили су и други, чисто да је подсете како јој ни они не закидају на поштовању, али чини ми се да је Влада најбоље умео да искаже свој ниво респекта.
     Влада ме је понекад водио код Мице али ја сам био клинац тек, дериште, и шта сам могао знати о поштовању? Волео сам да одлазим код ње, јер се на њеном столу увек налазила лимена кутија са бомбонама. На њој је крупним словима писало "НЕГРО је оџачар грла", па су људи Мицу, вероватно, због тога тако звали, не знам? Појео бих понекад пар бомбона, док су Мица и Влада у другој соби поправљали њен кревет, који је увек траскао, шкрипао и баш им задавао муке. Никако га нису могли поправити.
     Нису људи из села били једини који су ценили Мицу. Сећам се да је међу њеним верним поштоваоцима био и сеоски учитељ. Иако Мица није имала деце за школу, учитељ јој је исказивао нарочиту наклоност и уважавање. Такође, међу њеним изразитим поштоваоцима могао се уврстити и локални поштар. Онда није било много поште и рачуна (тек по нека дописна карта или писмо), али ТВ преплату је Мица плаћала. Знам по томе, јер је поштар врло често јавно истицао њено испуњење обавеза и критиковао остале људе који крију телевизоре.
- Једна Мица уредно плаћа таксу за телевизор, а ти не можеш? - Тако би поштар критиковао угледног домаћина у селу, деда-Борка, који би само загонетно завртео главом, уз мистериозни осмех.
     Мицу је посебно уважавао и порезник Стојан, јер је порез плаћала увек на време, како је то Законом прописано. Стојан јој је омогућавао да порез исплати у већем броју рата, из великог поштовања, ваљда.
     Говорили су људи да је Мица обожавала испуњење својих обавеза према држави, а и према појединцима. Мушкарци су се просто утркавали око тога ко ће јој узорати њиву, орезати виноград, покосити ливаду, изриљати башту, испрскати лозу... јер су знали да их увече чека сигурна исплата за дневни труд. Ако не би била у могућности да према некоме измири дуговање тога дана, Мица би тежила да плати и камату. Можда неки и не би наплатили свој рад, али Мица је инсистирала. Некима надницу није могла исплатити одједном, те би им говорила да дођу сутра по остатак дуговања. Нико се није бунио, јер су знали да ће исплате сигурно бити, зато је Мица била посебно поштована.
     Причало се да је толико била опседнута плаћањем, да није могла спавати ако некоме нешто дугује. Чак се пронео глас да ју је, у времену поподневног одмора, неко затекао како спава и како у сну бунца о плаћању. Ето, многи су је поштовали али, што је најбитније, поштовала се и сама. Након годину или две, постао сам пионир. Можда сам касније могао разумети зашто је Мица добила надимак Негро (оџачар грла), а можда и нисам... 





1 коментар: