Јатионмивиони

Ја бауљам данас, сутра,

ја ко Исус измрцварен
ја отужна живим јутра,
ја тлачен, сав искрварен.

Ти слеп код очију својих,
ти пакосник "мекa" срца
ти следбеник тих, некојих,
ти будући који грца.

Он зарозан гази, ждере,
он осоран, непогажен
он незајажљив, без мере,
он са жезлом, непоражен.

Ми смо с криве стране реке,
ми немамо право гласа
ми не знамо стазе преке,
ми гибамо док таласа.

Ви посрнуле савести,
ви рушите своје квоте
ви дајете се завести,
ви свирате туђе ноте.

Они се ждеру, бахате,
они себе уређују
они штампају плакате,
они увек побеђују.

Ја, ти... Никада на трону.
Он тријумфалан, вечити.
Ми, ви... У сенци, сутону.
Они, без речи речити!

Кидишем, себе жртвујем,
чељаде без душе, бића.
у миру мирно мртвујем,
маг без чаробног штапића.

Хоће л' они нас ил' њих ми,
тебе л' ћу ја ил' мене ти?
Сад арчимо нове зоре
у начелу да не мож' горе!

Нећу нигде, ту и овде,
изнебуха крочим онде
тамо где су милиони,
ја, ти, он и ми, ви, они...