Поправка

*Сва морална и имовинска права задржавам као аутор.


     Јутрос устанем мало касније него обично, што је необично. Током јутарњих активности,
зазвони телефон и стрефи ме још једна необичност. Јутарњи женски глас вели:
- Добро јутро, је ли то Јован електричар?
- Да, изволите.
- Да ли бисте, мајсторе, могли доћи код мене у стан на једну интервенцију?
- Наравно, али о чему се ради... мислим, хтео бих знати какав проблем имате?
- Па, видите, ја бих хтела да ми нешто покварите.
- Како?! Како то мислите, да вам покварим, ваљда да вам поправим? Да нисте можда...
- Не, није грешка. Ја бих хтела да ми нешто покварите, наравно, платићу као да сте поправили.
- У реду, слушам вас.
- Видите, овако: имам усисивач са којим се служим већ двадесет и више година, тачније, добила сам га као свадбени поклон. Тај усисивач не бих мењала за све ове нове турбо, водене, роботске или антиалергијске усисиваче, разне парочистаче, и тако даље. Он ради савршено и ја сам презадовољна његовим радом.
- Хм! Па, у чему је онда проблем?
- Проблем је у томе што сам његов кабл, једном... скоро, повукла мало јаче и нешто је у њему кврцнуло.
- Значи, треба да поправим тај механички део усисивача и...
- Не, не треба ми поправка. Дакле, када се десио тај кврц у њему, се кабл неконтролисано, сам увлачи у усисивач и отежава ми рад. Мени сада треба да се поквари тај механизам који увлачи кабл.
- Али, кабл ће вам свеједно бити увек ван усисивача, сметаће вам и мораћете га...
- Мени тако одговара. Да ли прихватате посао?
- Реците ми адресу, долазим за двадесетак минута.
     Након тога, узео сам неопходан алат, сео у ауто и кренуо пут адресе, где бих требао нешто поправити... или покварити да би било поправљено.. ни сам не знам. И у мени се десио неки кврц!