- Добар дан, господине.
- Добар дан, синко, ал' да знаш, несам ја никакав господин.
- У реду. Имамо анкету у вези наградних путовања, могу ли вас питати нешто, с тим у вези?
- Које имате?
- Анкету, знате оно, испитивање јавног...
- Не, не знам ја од тој ништа, ја несам одовде.
- Ма, то је само анкета.
- Не знам ја ни за њу ништа. А одокле је па она?
- Ма тако се зове овај наш разговор, због наградних путовања.
- Какве награде?
- У вези путовања.
- Куде бре да путујем?
- Па, то смо хтели ми вас да питамо.
- Шта да ме питате?
- Па то, ако бисте добили наградно путовање...
- Ма кад ћу ја добијем тој, не се замлаћуј.
- Добро, ово је хипотетичко питање. Рецимо...
- Какво питање? Апотек... Абе, не ме зебавај, несам ја баш тол'ко глуп.
- Није нам намера да вас... то, да вас зај... како ви кажете. Да ли бисте путовали у Дубаи, рецимо?
- Куде да путујем?
- У Дубаи.
- У Дубај.
- Да... мислим, не у Дубај већ у Дубаи.
- Пал тој и ја викам.
- Добро, да ли бисте путовали?
- Ама, реко ли ја да ме ти само замајаваш. Како да путујем кад, нити сам чуја за њега, нити знам куде је тој. А ни карту несам купија.
- Не морате знати...
- Како па тој, да путујем, а да не знам куде идем!? Па ја у мој живот до с'г, увек сам знаја куде путујем и зашто путујем.
- Овако, Дубаи је град...
- Слушај, ја сам чуја за Дубровник, за Загреб, за Београд. Па сам чуја за Софију, за Скопље, чуја са за Москву, има и хотел, такој се вика, за Минхен, за Чикаго... Чуја сам и за неки Беч, тој мора да је исто ко наш Бор или Ниш. Али тај, Дубај... Бошке сачувај!
- Овако, тај се град налази у Уједињеним Арапским Емиратима и ...
- Куде, бре?
- У Уједињеним...
- Ма тој ли за Бурџ Калифу ти причаш?
- Е, да! У Дубаиу се налази...
- Ма, знам кво се там налази. Туј ти је највећа зграда на свет и вика се Бурџ Калифа. Преко 800 метра је висока!
- Значи, знате где се налази Дубаи?
- Знам, како па да не знам.
- Како знате?
- Како не би знаја кад сам радеја на Бурџ Калифу ко армирач. Високо у пичку мајчину!
- Добро, да ли бисте путовали...
- А, јок. Там више не идем. Док сам радеја на зграду, ја сам горе осам месеци и јеа и спаја, и несам видеја колко је тој високо. Кад сам завршија работу 2008. и кад сам слегја озгор, и кад сам видеја да вуј се вр не види, тек т'г сам се уплашија и више не могу ни да гледам у њу. Ја и на слику кад гу видим, на мене се заврти у главу.
- Чекајте, а зашто се све време пренемажете и као не знате за Дубаи?
- Оћу бре, синко, да видим колко сте ви, млади новинари, опремљени са стрпљење и знање.
- Добар дан, синко, ал' да знаш, несам ја никакав господин.
- У реду. Имамо анкету у вези наградних путовања, могу ли вас питати нешто, с тим у вези?
- Које имате?
- Анкету, знате оно, испитивање јавног...
- Не, не знам ја од тој ништа, ја несам одовде.
- Ма, то је само анкета.
- Не знам ја ни за њу ништа. А одокле је па она?
- Ма тако се зове овај наш разговор, због наградних путовања.
- Какве награде?
- У вези путовања.
- Куде бре да путујем?
- Па, то смо хтели ми вас да питамо.
- Шта да ме питате?
- Па то, ако бисте добили наградно путовање...
- Ма кад ћу ја добијем тој, не се замлаћуј.
- Добро, ово је хипотетичко питање. Рецимо...
- Какво питање? Апотек... Абе, не ме зебавај, несам ја баш тол'ко глуп.
- Није нам намера да вас... то, да вас зај... како ви кажете. Да ли бисте путовали у Дубаи, рецимо?
- Куде да путујем?
- У Дубаи.
- У Дубај.
- Да... мислим, не у Дубај већ у Дубаи.
- Пал тој и ја викам.
- Добро, да ли бисте путовали?
- Ама, реко ли ја да ме ти само замајаваш. Како да путујем кад, нити сам чуја за њега, нити знам куде је тој. А ни карту несам купија.
- Не морате знати...
- Како па тој, да путујем, а да не знам куде идем!? Па ја у мој живот до с'г, увек сам знаја куде путујем и зашто путујем.
- Овако, Дубаи је град...
- Слушај, ја сам чуја за Дубровник, за Загреб, за Београд. Па сам чуја за Софију, за Скопље, чуја са за Москву, има и хотел, такој се вика, за Минхен, за Чикаго... Чуја сам и за неки Беч, тој мора да је исто ко наш Бор или Ниш. Али тај, Дубај... Бошке сачувај!
- Овако, тај се град налази у Уједињеним Арапским Емиратима и ...
- Куде, бре?
- У Уједињеним...
- Ма тој ли за Бурџ Калифу ти причаш?
- Е, да! У Дубаиу се налази...
- Ма, знам кво се там налази. Туј ти је највећа зграда на свет и вика се Бурџ Калифа. Преко 800 метра је висока!
- Значи, знате где се налази Дубаи?
- Знам, како па да не знам.
- Како знате?
- Како не би знаја кад сам радеја на Бурџ Калифу ко армирач. Високо у пичку мајчину!
- Добро, да ли бисте путовали...
- А, јок. Там више не идем. Док сам радеја на зграду, ја сам горе осам месеци и јеа и спаја, и несам видеја колко је тој високо. Кад сам завршија работу 2008. и кад сам слегја озгор, и кад сам видеја да вуј се вр не види, тек т'г сам се уплашија и више не могу ни да гледам у њу. Ја и на слику кад гу видим, на мене се заврти у главу.
- Чекајте, а зашто се све време пренемажете и као не знате за Дубаи?
- Оћу бре, синко, да видим колко сте ви, млади новинари, опремљени са стрпљење и знање.
Нема коментара:
Постави коментар