Освета

    Бахата вожња сина једног политиканта, проузроковала је смрт једне тинејџерке, која је живот тек начела. Пре свега одлична ученица, интелигентна, лепа, савесна, хтела је да после основног школовања упише неки факултет. Кобног дана је отишла до оближње књижаре у намери да себи купи какву књигу из класичне књижевности, а посебан осврт, а и мерак, имала је на "Сабрана дела" Сергеја Јесењина. Наиме, хтела је да песме попут "Писмо мајци", "Песма о керуши", "Бреза", "Кафанска Москва" и многе друге, има у "једном комаду", како би се метафорично казало. Кренула је она пешице улицама великог града, а кренуо је и ОН са својим Поршеом, 4-5 км даље од судбоносног места. Нека невидљива и зла рука је упалила зелено светло за пешаке на семафору, наместила њу на пешаком прелазу и довукла полупијаног јахача неколико стотина коњских снага. Све се одиграло у једном трену, у делићу секунде! Несрећница и није била свесна шта је снашло. 
    Долазак прве помоћи, излазак полиције на лице места, увиђај истражног судије као и осталих криминалних субјеката, спада у неизоставни ритуал. Губитак детета за родитеље, свакако је неописиво болан, али они у том моменту нису свесни количине бола која их, несрећне очекује. Наравно, доказни поступак па и само суђење, представљају нову трауму за родитеље. Пресуда - нови шок!
"...те се исти ослобађа кривице, јер се жртва у моменту незгоде кретала 14 цм ван зоне пешачког прелаза..."
    У овој фази трајања судских радњи, сви су под тезијом те често дође и до тешких речи, с једне или с обе стране. Сасвим је извесна реакција оца жртве, који у афекту изјављује да ће ОН пресудити оном, коме суд није пресудио по закону. Углавном, тако то траје неко време, а после све крене у заборав...
    Једнога дана, политикант затиче закључану собу свога сина. Буде му то поприлично сумњиво те разваљује врата и затиче сина обешеног о назидној гимнастичкој справи. Сада почиње да га прожима осећај бола помешан са сумњом. Сумња је још израженија када добије налаз истражног судије: "...те на основу положаја тела, околине и ствари затечене у соби, положаја главе, начина везивања конопца о  гимнастичкојсправи... обешен из освете". Шта му ваља чинити већ да суду тужи оног оца оне девојке, и да му продужи агонију. Било како било, опет су се нашли на суду, али у обрнутим улогама: сада је некадашњи тражилац правде морао да се брани. Но и поред тога што је имао јак алиби (у критичном моменту је био пар стотина километара далеко), судија је уважио налаз истражног судије те намеравао да осуди осумњиченог. Након грчевите борбе, осумњичени је са својим адвокатом, исходовао суочење са истражним судијом. Том приликом се у судници одвијао овакав разговор:
- Адвокат оптуженог: "На основу којих доказа мог клијента Ви сумњичите за дело?"
- Истражни судија: "Ни у једном делу мог извештаја ви нисте означени као починилац"
- Судија: "Али, колега, зар Ви нисте у извештају написали да је дело учињено из освете?"
- Истражни судија: "Јесам, и данас стојим иза тога."
- Судија: "У том случају, случај је решен, јер ми овде имамо само једног ко је већ упутио речи претећег смисла."
- Истражни судија: "Колега, Ви сте у заблуди. Видео сам до сада безброј случајева убистава, као и много случајева разних суицидних радњи. На основу моје дугогодишње судске праксе, у овом случају ТВРДИМ да се ради о освети! Али не о освети овог уцвељеног оца, који је изгубио дете, већ говорим о освети починиоца убиства у саобраћајној несрећи. Видите драги колега, чак и мртви могу говорити. Овде, садашња жртва шаље поруку својим родитељима, како нису имали васпитно опхођење према њој, а на овај начин им се свети за тај, веома значајан пропуст. Дакле, овде се ради о самоубиству из освете!"