Они...

Они...

     Ко су Они? Шта су Они? Одакле долазе? Који им је циљ? Уопште, имају ли циљ? И прегршт питања можемо поставити у вези Оних! Али, питања једино и можемо поставити, а да ли ћемо добити тражене одговоре? Ако нам и дају одговоре, ко ће нам их испоручити? Ето још једног питања без одговора. Главно питање: Имају ли Они иоле воље, да иоле коминицирају са нама? Могу и они поставити гомилу питања нама, али... Ко смо ми за Њих? Шта смо ми за Њих? Јесмо ли моћни да одговоримо на Њихова питања? Колико смо моћни? Колико смо храбри? Имамо ли знања? ... и тако у недоглед!

    А Они, Они су само они које ми не познајемо довољно. Или нам се чини да их не познајемо, а ипак знамо подоста о Њима. Они су постали синоним за непознато, или мало познато, или недодирљиво, или апстрактно и шире!

     Када кажемо они, мислимо на неке који нису са нама. Дакле, тачно знамо на кога мислимо. Међутим, када кажемо Они, ствар постаје мање јаснија. Све је обавијено маглом, димом, тајном, недокучивошћу, прашином...Многи људи покушавају да пренесу Њихова размишљања па кажу: "Они кажу...", "Они мисле...", "Знају Они..." итд. Неки људи су краћи у говору, па једноставно чујемо: "Кажу..., мисле..., знају... "

- Кажу да... - рече неко!

Питао сам га: - Ко каже?

- Па, кажу... - добијам прецизнији одговор. Е, то су рекли Они!

Јесте да спадам у скептике, али ако су то рекли Они, то је онда готова ствар. Е сад, када Они Овима кажу неку, Ови и Они не смеју доћи у сукоб мишљења, јер ћемо ми видети да ту нешто није како ваља, не штимује, не пасује, није аналогно!

     Они су неразјашњени, нетакнути, недокучиви, мистериозни. Они се врло често налазе на руководећим местима. Међу њима се налазе и Оне, али успешно подносе жртву зарад положаја и трпе од нас ту непријатну именицу Они. Морају да носе терет назива Оних, да би биле имплементиране међу Њима. Заузврат имају понеку надокнаду у виду путовања, новца, разних привилегија. И шире!

    Ја не бих волео да будем Они а још мање Оне. Ја сам Ми. Ми имамо све што имају Они само у другачијој форми. Ето, чак и Ви не спадате у Оне. И Ви сте Ми. А ти! Ти си одавно Ми, само то не знаш или се пренемажеш и умишљаш да си Они. Ти и да хоћеш, не размишљаш као ови Они. Они, Ови, ми, ти, ја... сви смо Ми пуни предрасуда, једино количина тога није подједнако распоређена.

    Постоји апсурд: Они имају наше и имају Њихово, а ми немамо наше а још мање Њихово. Када им се Ови придруже, Ми смо најебали. И ја сам страдао, у више наврата и шире. Ја,  ти, он (она, оно), ми, ви, они (оне, она), то су личне заменице, то сам учио у основној. Он и  Они, то су карактерне особине, звања, титуле, занимања, надимци... е то, научио сам касније кроз живот, то се не учи у школи: није ни школа свемогућа!