Тумарајући тамо-амо и снебивајући се, налетим на дебели 'лад у парку, а како сам у фази одвикавања од пушења, ја у уста увалим једну жваку. Тако, седим на клупи и посматрам децу како се играју, кучиће како весело машу реповима, очекујући парче нечега што може се назвати комадом милостиње, посматрам беду и очај како јачају своје заједништво...
Уто, однекуд догегаше два слепца, очигледно пензионера, са свим пратећим реквизитима: тамне наочари, бели штапови, укочен "поглед"... и тик до мене, на клупи седоше. Нисам ни очекивао да ме питају "је ли слободно" и баш сам о томе размишљао, кад тишину наруши један од њих:
- Јесил' вид'о шта урадише ови?!
- Како да нисам! Гледам и не могу се начудити! - Рече други, и додаде: - Али, посматрај то на овакав начин. Мора се тако или никако.
- Ма, ја на то помало пазим из свог, професионалног угла. И видим да нема другог излаза.
- Осврни се само неко време уназад, сети се чега смо се све нагледали!
- Како да не! Ја овако нешто у животу нисам видео!!! - констатова први саговорник.
И док су они чаврљали, ја сам се трудио да не одам своје присуство случајним праском балона жваке. Алегорија се настави:
- Е, вала свашта се нагледасмо у последње време!
- Свашта и ништа, баш тако! Да ти искрено кажем, уопште не жалим за својим очима! Како ли је тек овима што све виде?!
- Ма њих не треба жалити, па они су и код очију слепи. Њиховим гледањем смо запали у овај мрак, зар не?!
- У праву си, окати су слепији од нас, 'бем ти нашу граматику која тврди да придев слеп, нема степене попеђења!
У овом тренутку превари ме балон уз једно "БааааМ"! Брзо се снађох:
- Господо, јел' слободно сести?
Након њихове "дозволе" промешкољих се мало и заузех исту позицију.
- Жао ми је ако сам Вас прекинуо у причи... - почех да се снебивам.
- Напротив! - Каза овај ближи мени. - Ја управо полазим, морам се срести с неким. Нисмо се видели већ неко време.
- И ја полазим, имам неодложни сусрет са једном предивном особом. - надовеза се други.
- Е, па до скорог виђења, пријатељу!
- До виђења, жив и здрав ми био! - Измењаше отпоздраве међусобно.
- Здраво да сте и Ви пријатељу. - Обрати се један мени. - И да знате, само јака воља одвикава од пушења!
- !?
Не стигох да их отпоздравим!
Уто, однекуд догегаше два слепца, очигледно пензионера, са свим пратећим реквизитима: тамне наочари, бели штапови, укочен "поглед"... и тик до мене, на клупи седоше. Нисам ни очекивао да ме питају "је ли слободно" и баш сам о томе размишљао, кад тишину наруши један од њих:
- Јесил' вид'о шта урадише ови?!
- Како да нисам! Гледам и не могу се начудити! - Рече други, и додаде: - Али, посматрај то на овакав начин. Мора се тако или никако.
- Ма, ја на то помало пазим из свог, професионалног угла. И видим да нема другог излаза.
- Осврни се само неко време уназад, сети се чега смо се све нагледали!
- Како да не! Ја овако нешто у животу нисам видео!!! - констатова први саговорник.
И док су они чаврљали, ја сам се трудио да не одам своје присуство случајним праском балона жваке. Алегорија се настави:
- Е, вала свашта се нагледасмо у последње време!
- Свашта и ништа, баш тако! Да ти искрено кажем, уопште не жалим за својим очима! Како ли је тек овима што све виде?!
- Ма њих не треба жалити, па они су и код очију слепи. Њиховим гледањем смо запали у овај мрак, зар не?!
- У праву си, окати су слепији од нас, 'бем ти нашу граматику која тврди да придев слеп, нема степене попеђења!
У овом тренутку превари ме балон уз једно "БааааМ"! Брзо се снађох:
- Господо, јел' слободно сести?
Након њихове "дозволе" промешкољих се мало и заузех исту позицију.
- Жао ми је ако сам Вас прекинуо у причи... - почех да се снебивам.
- Напротив! - Каза овај ближи мени. - Ја управо полазим, морам се срести с неким. Нисмо се видели већ неко време.
- И ја полазим, имам неодложни сусрет са једном предивном особом. - надовеза се други.
- Е, па до скорог виђења, пријатељу!
- До виђења, жив и здрав ми био! - Измењаше отпоздраве међусобно.
- Здраво да сте и Ви пријатељу. - Обрати се један мени. - И да знате, само јака воља одвикава од пушења!
- !?
Не стигох да их отпоздравим!
Нема коментара:
Постави коментар