Чекерке

На стратиштима дижемо нове барикаде

где ноте за мелодију пишу канонаде
Ратујемо често за нешто што је ресто.
Туђин на престо, на свако почасно место.

Волимо творове, голобраде створове
угнездимо их у своје дворове
радујемо се, верно чекамо алиште
стављамо потпис на свако згариште.

Њихово, тобоже, напрегнуће
у небеса зидамо као куће

и питамо се "Кад ће свануће"?
Више волимо странце, но братанце.
Своје синове би заковали на данце,
Ако затреба, оковали у ланце.

Оданост да им ставимо до знања
Добровољно ступамо на клања
Да л' из глупости ил незнања?
Пре ће бити да смо презасити
уживамо да нас глођу паразити,
незајажљиви, увек гладни, незасити.

А они без мерке, углаве нам чекерке
удесе да се међусобно глођемо
пре но своје памети дођемо...

Е, онда је касно, живот је прокоцкан

а нама нејасно да је већ доцкан!